"Тригранит" тврди пазар

Надлежни из предузећа "Железнице Србије" дали су рок од петнаест дана кипарско-мађарској компанији "Тригранит", првопласираној на тендеру за изградњу железничке станице "Прокоп", да се изјасни да ли ће коначно, после годину и више кашњења, започети радове. Уколико не добију одговор, најављују из "Железница", или ће почети да преговарају са "Енергопројектом", другопласираним на тендеру, или ће расписати нови конкурс.

Разлог за то су, према речима Мила Локаса, директора Медија центра "Железница Србије", додатни захтеви "Тригранита", мимо уговорених обавеза који нису могли да буду испуњени.

– Најпре су тражили да буду ослобођени плаћања надокнаде за уређење грађевинског земљишта која износи око 30 милиона евра, или да тај износ буде умањен. Али то је ствар договора са градском влашћу, као и њихов услов који се односи на изградњу прилазних путева и паркинга за путничка возила. Од "Железница" су тражили гаранцију да ће сваког дана кроз станицу пролазити 44.000 путника. Тако нешто нисмо могли да им обећамо, јер то не зависи од нас – објашњава Локас и наглашава да је једини услов "Железница Србије" да радови почну што пре.

Уговор о финансирању и изградњи комерцијално-пословног простора и главне путничке железничке станице "Београд центар" у "Прокопу", вредан 200 милиона евра, потписан је у јуну прошле године, а радови је требало да буду завршени до краја 2008. године.

Прва фаза радова у "Прокопу", чији су темељи постављени пре три деценије, како је било предвиђено тендером, обухвата изградњу 128.000 квадратних метара пословно-стамбеног простора на армираној бетонској плочи, која се налази на коти 105 нове путничке железничке станице "Београд центар" и 10.000 квадратних метара комерцијалног простора испод плоче.

У другој фази радова, у комплексу "Прокопа" било би изграђено још око 170.000 квадратних метара пословног простора, а вредност читавог посла је више милијарди долара.

Кипарско-мађарска компанија, међутим, није се обратила Дирекцији за грађевинско земљиште када је реч о плаћању надокнаде за уређење земљишта, иако је регулисање те обавезе у протеклих годину дана означавано као главни камен спотицања почетка изградње "Прокопа".

– Да бисмо обрачунали новчани износ који треба да уплате, потребно је да поднесу захтев за закључење уговора. Они то нису учинили тако да не можемо да се изјашњавамо о суми. Тај износ генерално може да буде смањен и до тридесет одсто у појединим случајевима, ако закупац целокупну накнаду плаћа одједном – каже Ненад Бајић, из Дирекције за грађевинско земљиште.

Џорџ Бобвош, регионални директор "Тригранита" за Србију и Црну Гору, потврђује да тај захтев нису упутили, јер, како каже, до тог корака нису ни стигли. Сасвим други проблем према његовим речима је посреди.

– Тај простор око будуће железничке станице није саобраћајно добро умрежен. Не постоје улазно-силазне саобраћајнице са аутопута и из Булевара кнеза Александра Карађорђевића. Недостају места за паркирање путничких возила. Простор око "Прокопа" није довољно велики за оно што се на њему планира. Без договора око тога не можемо да разговарамо о накнади за уређење грађевинског земљишта. Једноставно, Градска управа и Министарство немају заједнички став када је реч о изградњи железничке станице. Тендер је био пун мањкавости, па смо понудили могућа решења како да превазиђемо проблеме. Предлог смо послали Министарству за инфраструктуру, "Железницама Србије" и Градској управи. Одговор чекамо седам месеци. Као инвеститори дајемо све од себе, али без њиховог заједничког става ништа не можемо да учинимо – каже Бобвош.

Какво решење су предложили Градској управи и Министарству директор "Тригранита" није желео да каже, јер је то према његовим речима пословна тајна, али ипак уверава да је реч о "довољно паметном решењу којим би били задовољни и Градска управа и Република". Међутим, нико их још, како каже, није обавестио да ли је то прихватљиво или не.

Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, тврди да је до неспоразума са представницима фирме "Тригранит" ипак дошло због плаћања накнаде за грађевинско земљиште, јер управо из тога и проистиче решење проблема око изградње прилазних путева.

– Они су изгледа проценили да би могли да мимоиђу плаћање закупнине за земљиште, али то је апсолутно немогуће, јер их на то обавезује закон. Правдају се тиме што накнада није била назначена у тендеру. Нема ни потребе, то врло јасно пише у закону. И свака страна фирма мора да се упозна с тим пре него што почне да гради. "Тригранит" има обавезе као и сва остала предузећа која граде у Београду – објашњава Бобић.

Што се тиче наводне спорне градње прилаза "Прокопу", градски архитекта истиче да би управо новац од накнаде Грађевинској дирекцији послужио за градњу саобраћајница и паркинга.

– Могуће је да је тендер био непрецизан, што "Триграниту" даје простора да поставља неке услове. Међутим, суштина је јасна: он је добио парцелу и зна шта треба да ради, неће добити ни више ни мање од тога. Градске власти су веома заинтересоване да се "Прокоп" коначно изгради, нама је потребна још једна железничка станица и учинићемо све што можемо да то буде урађено. Надам се да ће договор бити постигнут на задовољство свих укључених страна, а инвеститору остаје да процени да ли ће наћи заједнички језик са "Тригранитом", или ће одлучити да посао додели другопласираној фирми на тендеру. А можда је решење и нови конкурс за извођача радова – каже Ђорђе Бобић.

Миле Златковић, директор сектора за инвестиције у "Путевима Србије", сматра да у процесу градње "Прокопа" неће бити никаквих проблема и истиче да републичке власти одлично сарађују са надлежнима у Београду.

– Што се пројекта тиче, то је само документ на папиру и сасвим је разумљиво да се допуњује и дорађује, или да се отклоне недостаци. Потребно је и да се пројекат усклади са новим законима. Ништа ту није спорно, у крајњем случају није проблем ни да се, када радови почну, по потреби прошири обим посла – каже Златковић.

Изградња "Скадра на Бојани", како многи називају "Прокоп", почела је давне 1977. године. Због недостатка новца радови су прекинути осамдесетих година. Деведесетих је изградња настављена и опет из истог разлога прекинута 2000. године. С обзиром на то да је пројекат урађен пре три деценије многи постављају питање његове актуелности.

– Што се пројекта тиче, то је само документ на папиру и сасвим је нормално да се допуњује и дорађује, или да се отклоне недостаци. Потребно је и да се пројекат усклади са новим законима. Ништа ту није спорно, у крајњем случају није проблем ни да се, када радови почну, по потреби прошири обим посла – каже Златковић.

Републички и градски челници су барем у једном сагласни – железничка станица Прокоп је неопходна, па разлог за одустајање не постоји. Град је до сада уложио 67 одсто новца, иако је према првобитном договору из 1974. године требало да финансира 20 одсто пројекта. Управо тај податак може да буде кључно оправдање за непопустљивост када је реч о плаћању надокнаде за грађевинско земљиште.