Путин одликује новинаре

Председник Руске Федерације Владимир Путин одликовао је државним признањима неколико стотина представника медија (помиње се број већи од 300) који су, како се наглашава, „објективно извештавали о процесу присаједињења црноморског полуострва Крима Русији“. Указ о признањима новинарима потписан је још 22. априла, али је извесно време држан у тајности, обзнанио је дневни лист „Ведомости“.

Међу одликованима су нека од најпознатијих медијских имена у Русији, попут генералног директора телевизије НТВ Александра Жарова, првог човека службе за праћење рада медија, главних уредника агенције „Русија данас“ и дневника „Комсомолска правда“ Антона Златопољског и Владимира Сургонкина, телевизијског водитеља Владимира Соловјева, али и 90 извештача директно са терена.  

Овако велики број награђених новинара многе је изненадио, поготово ако се у обзир узме податак да је после рата у Грузији тадашњи председник РФ Дмитриј Медведев 2009. одликовао само 11 представника јавне речи. Такође, како наводе неки, ако су ових 300 награђених заиста најбољи, колико још иза њих стоји оних који награду нису добили.

Владимир Путин је често од стране западних земаља карактерисан као човек који није благонаклон слободи медија. Најсвежији примери у том смислу су блокирање рада телевизије Дожд чији се представници, као и они са радија Ехо Москве, нису нашли међу награђенима. Поменути, наиме, слове за главне критичаре политике Кремља.

Награђивање новинара од стране државе није нова пракса. Ради се то, једнако, и на западу и на истоку наше планете. Ипак, таква врста признања код многих изазива двојако осећање: прво, да су награђени служили држави уместо медијима у којима раде и, друго, да таква награда обавезује лауреате да се у свом раду убудуће са више пажње брину о интересима државе него о потрази за правом истином.

Како је пренео лист „Москоу тајмс“, који излази на енглеском језику, „овакве награде показују да руски политички систем функционише на бази неформалних правила и сигнала. Уколико неко не добије награду, то би могло да се протумачи и као – увреда“, закључује лист.

Подсетимо да је шеф руске државе у протеклих неколико месеци одржао неколико великих конференција и за домаће и за стране новинаре. Најупечатљивије су свакако биле она за Нову годину, као и недавна, априлска, приликом које је Путин био спреман да одговори на свако, и најшкакљивије, питање. Тиме је, узгред, умногоме разбио фаму да није у добрим односима са медијима.

Са друге стране, међутим, руски председник је прошлог месеца на медијској конференцији одржаној у Санкт Петербургу поздравио недавно усвојени закон којим се регулише рад блогера. По њему, блогови (изношење личног става путем интернета) могу се подвести под исти оквир са медијима, пошто се обраћају хиљадама људи. Уосталом, како стоји у закону који је усвојила Државна дума, обавеза блогера је да се потпише пуним именом и презименом испод свог текста, да приложи своју и-мејл адресу, као и да се клони екстремистичких дејстава.