Референдума (не)ће бити

Референдум на истоку Украјине заказан за недељу и председнички избори планирани две седмице касније као да се организују на два континента а не у једној држави. Безбедносне процене ових гласања толико се разликују да је тешко поверовати да их раздваја свега 14 дана.

Ипак, у досад неприкосновену линију поделе у украјинској кризи која је поразумевала руску подршку аутономним регионима на истоку, а америчку и европску Кијеву, промену је јуче унео лично руски председник Владимир Путин. Он је од проруских демонстраната на југоистоку Украјине затражио да одложе референдуме о већој аутономији или чак независности тих делова Украјине, планиране за предстојећи викенд.

„Тражимо од представника југоистока да одложе референдуме планиране за 11. мај, како би били створени услови неопходни за покретање дијалога”, рекао је Путин на конференцији за штампу у Москви после састанка са швајцарским председником и председавајућим ОЕБС-а Дидијеом Буркхалтером.

Путин је истакао да је директни дијалог између званичног Кијева и проруских активиста са југоистока Украјине кључан за окончање кризе и додао да ће Русија учинити све што је у њеној моћи да се та криза разреши. Руски председник је такође позвао украјинску војску да обустави сва дејства против проруских активиста који су заузели зграде локалних самоуправа и полицијске станице у више од десет градова на истоку Украјине.

До Путинове изјаве дошло је недуго након што је амерички државни секретар Џон Кери поручио да ће референдум проруски оријентисаних грађана Украјине бити „лажан и привидан” и да га ниједна цивилизована земља неће признати.

„Одлучно одбацујемо овај незаконити покушај додатног цепања Украјине. Његово одржавање ће изазвати још више проблема, уместо да се ради на ублажавању кризе”, рекао је Кери у Вашингтону након састанка са високом представницом ЕУ за спољне односе и безбедносну политику Кетрин Ештон.

Први наговештаји разумевања Русије и Запада о начину решавања украјинске кризе ипак не прекривају све досадашње оштре супротстављености. Упадљивост разлика постала је још већа након што је украјински парламент у уторак на затвореној седници одлучио да се не дозволи истовремено одржавање референдума о територијалној целовитости Украјине и председничких избора које је предлагано за 25. мај. Неки лидери на истоку земље заложили су се за овакво решење, али је оно одбачено у скупштини „због безбедносних ризика”.

„Било какав референдум треба да се одржи тек када се стекну гаранције да ће грађани моћи да искажу своје мишљење а да не осећају претњу за безбедност”, објаснио је после скупштинске седнице посланик странке Отаџбина Андреј Сенченко.

Остало је, међутим, нејасно како је могуће постојање великог сигурносног ризика за одржавање референдума, а да су избори заказани за исти дан безбедни.

Незахвалног задатка да разјасни ову дилему латио се Сенченко објашњавајући како ће председнички избори донети неприкосновеног победника, док би резултати референдума могли знатно да се разликују од региона до региона.

„Ако се одржи референдум под таквим околностима, резултате могу злоупотребити сепаратисти и њихови налогодавци из специјалних обавештајних служби из Руске Федерације”, сматра Сенченко.

Председнички избори уз подршку Запада изазивају негодовање Москве, а руски министар спољних послова Сергеј Лавров поручио је да би прелазна влада у Кијеву најпре требало да се позабави окончањем крвопролића и променом Устава којом би региони добили веће надлежности, а потом да се приступи избору председника.

„Критеријум за сваки процес у који је укључен избор грађана свима је добро познат. Избори и референдуми морају бити слободни и фер и морају се организовати у околностима без насиља и под објективном и непристрасном међународном контролом”, сматра Лавров.

Евентуални руски утицај и ометање одржавања избора 25. маја изазваће оштру реакцију на Западу, а амерички председник Барак Обама је упозорио да ако до тога дође Русија може да очекује нови удар санкција који ће овог пута циљати на енергетски и финансијски сектор.