Пореска управа постала комисион

Пореске власти Мексика запленили су својевремено све што су могле фудбалском клубу „Пуебла”. Због неплаћеног пореза од милион долара порезници су им одузели компјутере, лопте, намештај, па чак и клупски аутобус, а због дуга су озбиљно размишљали да им одузму и стадион.

Порезници у Србији изгледа да не воле да се „каче” с челницима фудбалских клубова, јер им и поред милионских дугова за неплаћање пореза до сада није зафалила ни длака с главе или су их „трговци фудбалерима” предухитрили па су продали све што су имали, тако да порезници и да хоће, данас немају шта да плене. 

Било како било, српски порезници, по закону су обавезни да плене сву покретну и непокретну имовину од оних који порез не плаћају и који немају кеша да га плате.

После пленидбе ових ствари магацини пореске управе више личне на комисионе, јер су пуни фрижидера, ТА пећи, машина за шивење, мобилних телефона, аутомобила, теретних возила, саламе па и других сухомеснатих производа.

Међу одузетим стварима (могу се видети и на сајту Пореске управе) налази се и роба „с ограниченим роком трајања”, заплењени „шећер кристал”, око 14.000 килограма, укупне вредности око 812.000 динара.

Ту су и замрзивачи, шпорет, машина за суђе, фрижидер и микроталасна пећ укупне вредности 237.550 динара, док сама ТА пећ може на аукцији да се купи за 20.000 динара.

Међу заплењеним стварима које се продају, налазе се и шиваће машине и то „ендларице”, „равно штепајуће”, „рупичарке”, фиксир преса, равне пегле, парни столови...

Равна пегла је процењена на око 5.800 динара, док је машина за шивење „ендларица” вредна око 40.000 динара.

Упитани на шта све Пореска управа наилази током пленидбе имовине, а све ради наплате пореских дугова, за „Политику” кажу, да сходно Закону о пореском поступку и пореској администрацији, имају право на пленидбу покретне и непокретне имовине од оних пореских обвезника који имају дуг по основу јавних прихода.

Кад је у питању покретна имовина Пореска управа је запленила између осталог камионе, аутомобиле, белу технику, компјутере, канцеларијски намештај, текстил, конфекцију, одећу, обућу, тако да су магацини и паркинг простори Пореске управе пуни одузете имовине.

Плени се, дакле, све оно што се у том моменту затекне у радњама зависно од делатности. То може бити и одећа и обућа, па и хармоника која је одузета једном хармоникашу. Упитани шта раде с имовином коју заплене, порезници кажу, да сву ту робу продају и уплаћују новац који добију за намирење дуга пореског обвезника.

На питање шта се дешава с онима којима је одузета имовина, а у међувремену су платили дуг, па инсистирају да му се одузето врати, а порезници су њихову робу већ продали, у Пореској управи кажу, да све до продаје и предаје покретних ствари новом купцу, власник може да врати своју покретну имовину. Услов је –да је дуг измирен.

Уколико је, међутим, нешто од имовине већ предато новом купцу, онај чија је имовина, порески обвезник коме је плењена роба, може добити само повраћај новца. И то под условом да нема дуг по основу јавних прихода.

Уколико има дуг који је у међувремену доспео, Пореска управа ће од тог вишка пара намирити и тај новонастали дуг, објашњавају у Пореској управи.

Иако се огласи о јавним аукцијама обављају готово свакодневно, право учешћа у јавном надметању непосредном погодбом немају порески обвезник од кога су одузете стварни, као ни запослени у Пореској управи и с њима повезани грађани.

Колико је уопште реално пленидбом ТА пећи или столовима за кројење или шивење наплатити порески дуг, нико до надлежних не жели да коментарише, осим што се сви слажу у једном да се ове ствари плене, јер дужници немају новца или нису положили залоге или хипотеке. У таквим ситуацијама порезницима не остаје ништа друго неко да плене и тако мало вредну имовину како би спровели закон.

Иначе према последњој евиденцији Пореске управе на списку највећих активних пореских обвезника, дакле, код којих је могуће наплатити дуг, налазе се 482 дужника с укупним дугом од око 60 милијарди динара.

Љиљана Ковачевић, директор Пореске управе тим поводом је изјавила да од правних лица и предузетника „реално могу да наплате око 100 милијарди динара, али се поставља питање у ком року. Један део тих дугова је одложен у складу са законом на 24 месеца, други део дуга је у неком другом режиму одлагања зато што се воде судски поступци”.