Како сам унапред опорезован

Председник Србије г. Николић више пута је истакао своје незадовољство у вези са припремама за обележавање планетарног јубилеја, који је стицајем бруталних околности у директној вези с нашом историјом, а то је стогодишњица од почетка Великог рата. Стицајем других околности, нашао сам се у самом средишту филмске обраде ове тематике, када сам у своје време, пре 24 године, кренуо у реализацију филмског пројекта „Бел епок”.

Пуне две године пре тога изучавао сам све чињенице и податке, до оних најситнијих, у вези с припремама за сам чин атентата, али и са животом породице Антона Валића, првог БиХ филмског сниматеља, чија је мајка Паулина изградила прву биоскопску дворану у Сарајеву. Ове две, у почетку паралелне драмске линије, пионире филма и организаторе атентата, спаја чињеница да је Антон својом камером снимио детаље у вези са самим атентатом. Његови снимци чувају се и данас у свим кинотекама света.

Мени је то, као професору историје филма и истраживачу података у овој области, било златно зрно за драмско покретање сторије о бурним годинама у сусрет атентату. Није било лако изборити се са условима за реализацију овог захтевног пројекта, али још већа искушења уследила су након завршеног снимања, када су започели ратни сукоби у Босни који су зауставили све активности на постпродукцији. Савладавајући све врсте препрека – политичке, идеолошке, националне, географске, комуникационе, техничке – пуних 17 година борио сам се за коначно финализовање пројекта. Љубитељима филма исход је познат: апсолутни тријумф на првом националном фестивалу у Новом Саду и успеси на фестивалима широм света.

Игром случаја, моја идеја о ТВ серији од четири наставка по 50 минута, за коју бих употребио и материјал који због ограничене дужине филма није могао бити коришћен, актуелизована је овогодишњим јубилејом. Своју намеру најавио сам прошле године у свом тексту на страницама Културне рубрике „Политике” под насловом ,,Историја на бувљој пијаци”. Иритиран бујицом лажи на високом академском нивоу широм планете, о разлозима за почетак Првог светског рата, у једном тренутку сам помишљао да – у знак протеста – јавно спалим своју докторску диплому, јер иза таквих фалсификата стоје колеге професори са истоветним дипломама! Наравно, одустао сам, али сам се зарекао да ћу урадити ТВ серију која доказује аутентичне и непатворене чињенице у вези са атентатом!

И онда сам предузео све што је неопходно за то: регистровао продукциону агенцију, након што је неколико телевизија изразило интересовање за пројекат. Затим сам у комуникацији са истима изгубио неколико месеци, али оне на крају нису дефинисале свој став! Упркос чињеници да мој пројекат није наручен ни пригодан, већ оригиналан и аутентичан, а у исто време забаван и занимљив. Цитираћу, с тим у вези, британског филмског критичара Џефа Робсона, који је после приказивања филма на Лондонском фестивалу написао: „Ово је прави тест из историјске драме и ’Бел епок’ га је положио са сјајним успехом... Налазимо овде одсјаје класичних историјских драма Бернарда Бертолучија и Лукина Висконтија, као што су ’Гепард’ и ’Двадесети век’“.

И сада долази поента за Риплија: иако агенција, коју сам регистровао искључиво ради продукције ове серије, није још обрнула ни један једини динар, стигла ми је опомена за порез преко 100.000 динара, који ја немам одакле, а и не видим разлога ни зашто, да платим. Напомињем да сам пензионер, да живим у изнајмљеној гарсоњери од 16 квадрата и да издржавам супругу и два сина који су незапослени.

Тако сам се, попут племенитог витеза од Ла Манче, нашао на брисаном простору у борби са ветрењачама!

Филмски редитељ