Kako sam unapred oporezovan

Predsednik Srbije g. Nikolić više puta je istakao svoje nezadovoljstvo u vezi sa pripremama za obeležavanje planetarnog jubileja, koji je sticajem brutalnih okolnosti u direktnoj vezi s našom istorijom, a to je stogodišnjica od početka Velikog rata. Sticajem drugih okolnosti, našao sam se u samom središtu filmske obrade ove tematike, kada sam u svoje vreme, pre 24 godine, krenuo u realizaciju filmskog projekta „Bel epok”.

Pune dve godine pre toga izučavao sam sve činjenice i podatke, do onih najsitnijih, u vezi s pripremama za sam čin atentata, ali i sa životom porodice Antona Valića, prvog BiH filmskog snimatelja, čija je majka Paulina izgradila prvu bioskopsku dvoranu u Sarajevu. Ove dve, u početku paralelne dramske linije, pionire filma i organizatore atentata, spaja činjenica da je Anton svojom kamerom snimio detalje u vezi sa samim atentatom. Njegovi snimci čuvaju se i danas u svim kinotekama sveta.

Meni je to, kao profesoru istorije filma i istraživaču podataka u ovoj oblasti, bilo zlatno zrno za dramsko pokretanje storije o burnim godinama u susret atentatu. Nije bilo lako izboriti se sa uslovima za realizaciju ovog zahtevnog projekta, ali još veća iskušenja usledila su nakon završenog snimanja, kada su započeli ratni sukobi u Bosni koji su zaustavili sve aktivnosti na postprodukciji. Savladavajući sve vrste prepreka – političke, ideološke, nacionalne, geografske, komunikacione, tehničke – punih 17 godina borio sam se za konačno finalizovanje projekta. Ljubiteljima filma ishod je poznat: apsolutni trijumf na prvom nacionalnom festivalu u Novom Sadu i uspesi na festivalima širom sveta.

Igrom slučaja, moja ideja o TV seriji od četiri nastavka po 50 minuta, za koju bih upotrebio i materijal koji zbog ograničene dužine filma nije mogao biti korišćen, aktuelizovana je ovogodišnjim jubilejom. Svoju nameru najavio sam prošle godine u svom tekstu na stranicama Kulturne rubrike „Politike” pod naslovom ,,Istorija na buvljoj pijaci”. Iritiran bujicom laži na visokom akademskom nivou širom planete, o razlozima za početak Prvog svetskog rata, u jednom trenutku sam pomišljao da – u znak protesta – javno spalim svoju doktorsku diplomu, jer iza takvih falsifikata stoje kolege profesori sa istovetnim diplomama! Naravno, odustao sam, ali sam se zarekao da ću uraditi TV seriju koja dokazuje autentične i nepatvorene činjenice u vezi sa atentatom!

I onda sam preduzeo sve što je neophodno za to: registrovao produkcionu agenciju, nakon što je nekoliko televizija izrazilo interesovanje za projekat. Zatim sam u komunikaciji sa istima izgubio nekoliko meseci, ali one na kraju nisu definisale svoj stav! Uprkos činjenici da moj projekat nije naručen ni prigodan, već originalan i autentičan, a u isto vreme zabavan i zanimljiv. Citiraću, s tim u vezi, britanskog filmskog kritičara Džefa Robsona, koji je posle prikazivanja filma na Londonskom festivalu napisao: „Ovo je pravi test iz istorijske drame i ’Bel epok’ ga je položio sa sjajnim uspehom... Nalazimo ovde odsjaje klasičnih istorijskih drama Bernarda Bertolučija i Lukina Viskontija, kao što su ’Gepard’ i ’Dvadeseti vek’“.

I sada dolazi poenta za Riplija: iako agencija, koju sam registrovao isključivo radi produkcije ove serije, nije još obrnula ni jedan jedini dinar, stigla mi je opomena za porez preko 100.000 dinara, koji ja nemam odakle, a i ne vidim razloga ni zašto, da platim. Napominjem da sam penzioner, da živim u iznajmljenoj garsonjeri od 16 kvadrata i da izdržavam suprugu i dva sina koji su nezaposleni.

Tako sam se, poput plemenitog viteza od La Manče, našao na brisanom prostoru u borbi sa vetrenjačama!

Filmski reditelj