Флерт Москве с Кином

Кина, Русија и њихове савезнице у Шангајској организацији за сарадњу (ШСО) подигле су у четвртак на ноге шест и по хиљада војника и покренуле осамдесет борбених авиона и хеликоптера – симулирајући удружену акцију против терориста, "активираних" унутар аутономије Ујгура на кинеском западу, у Ксињангу. Пошто "почисте" део западне Кине, трупе савезница кренуће даље, форсираће међудржавну границу, и уклониће истоветно зло које је, у њеној Чељабинској области, "снашло" и Русију – пре него што се 17. августа одсвира крај и сведе резултат "мировне мисије 2007", како је овај маневар иначе назван.

Постоји ли политичка порука овог "школског" подухвата?

Ево елемената могућног одговора:

Армије ангажоване против "терориста" располажу са четири милиона људи у униформи и представљају више од трећине светског становништва. Већина те масе, дабоме, отпада на Кину – из чега следи закључак да би укупна слика догађаја, без учешћа Пекинга изгледала сасвим другачије. На другој страни, "марка" ангажоване војноваздухопловне технике је руска или руског порекла – без чега би призор, нарочито када га виде стручњаци, такође био битно различит. Коначно, број учесника сведен је претежно на Кинезе и Русе, уз симболично присуство Киргиза, Казаха и Таџика а Узбека, само као посматрача.

Маневри су израз еволуције ШСО – из превасходно економске у још и војнокооперативну организацију учесница. Прва идеја њиховог окупљања (1996. г.) имала је превасходно безбедносни карактер. Изразила је потребу Кине, Русије и земаља централне Азије да своје међусобне државне границе растерете излишног присуства трупа. Ослобођени простор надојен је оснаженим међусобним поверењем, чему је допринело све веће инсистирање на трговини и економској сарадњи.

Касније, безбедносни елемент савезништва је изразио потребу да се одговори појединим локалним изазовима, које су владама у питању истуриле групе назване "исламистичким". Ништа није могло сликовитије изразити ту ситуацију од самита Организације у Бишкеку (1999) – који је одржаван у време окршаја киргиских трупа с "исламистима" на југу земље, у провинцији Ош. Некако до тада, Кина је имала већ и сопствено искуство, гушећи побуну ујгурских сецесиониста, а Русија, гасећи крвљу сецесионизам Чеченије.

Дакле, савезнице организације могу се врло добро међусобно разумети, ако нека од њих сутра наиђе на истоветан, поновљени проблем. Почетком века, број њихових безбедносних искушења није смањен већ повећан па и компликован, појавом главног актера "рата против тероризма" – Америке. С доласком у "задње двориште" Русије и Кине још и САД, искрсло је питање различите идентификације "терориста", уз могућност да примењена мерила нису иста. Поготово што је службени Вашингтон кренуо с кампањом инспирисања и помагања "демократских револуција", директно угрожавајући поредак неких од чланица ШОС.

Шангајци су придодали нов политички квалитет свом савезу и реаговали антиамерички – охрабривши Узбекистан да откаже, а Киргистан, да још једном размотри гостопримство америчким базама.

Све ове појединости су дакле део одговора на питање о "политичкој поруци" маневара. Али има и нешто још актуелније, што зрачи из коментара генерала Балујевског, шеф руског Генералштаба да "постоји неопходност војног обједињавања" ШОС.

Генерал је изјавио да је организација "гласно себе представила целом свету", економски, политички, а сада, ето, и војно. Искористио је почетак маневара у Кини да би рекао да је Русија у принципу против блокова. Али, одмах затим, и да сада уз све познате има и нових изазова, а то захтева "нове механизме".

Члан Савета Русије за спољну и одбрамбену политику Шликов, придодао је, говорећи "Независимој газети", да "претензија САД и НАТО на вођство морају имати неку противтежу", и да су "Русији данас потребни савезници", пре свега у Азији.  "... Намера Русије да ШОС усмери у војно-политичку страну, могла би у одређеној мери користити стабилизацији међународне ситуације", препричала је "Независимаја". "Ми одговарамо на стремљење Америке ка хегемонији над светом на различите начине, и придодавање војно-политичког вектора организацији је само један од њих", цитирао је лист.

Још један саговорник "Независиме", Золотарев из Института за САД и Канаду – разјаснио је да се "у свету мора сачувати одређени баланс моћи". "Активност Северноатлантског савеза у Азији је врло висока, и сасвим је разумљиво да земље ШОС због безбедности морају разрадити неке војно-политичке прилазе, који би обезбедили заштиту националних интереса."

То су дакле идеје које на један или други начин саопштавају Руси. Али, сами Руси, макар на ретким још самосталним страницама штампе кажу такође и то – да на све сличне досад показане руске иницијативе, Кина не одговара ништа. Рекло би се, Пекингу је јасно ко је коме у овом часу вербалног "шамарања" Москве и Вашингтона више потребан.