Путин тражи дијалог

Позив руског председника Владимира Путина влади у Кијеву да се коначно окрене дијалогу са побуњеницима на југоистоку Украјине, као и апел тамошњим житељима да одустану од референдума заказаног за 11. мај о стварању посебне, независне, републике, унео је неочекивану живост у украјинску кризу. Путинова изјава поткрепљена је и тврдњом да је руска војска повучена из непосредне близине украјинске границе.

Мада званичници у Кијеву инсистирају на томе да не желе да преговарају са „терористима” (како називају проруске сепаратисте), чињеница је да ће сигнали који су поводом иницијативе шефа руске државе почели да стижу и са Запада имати утицаја на промену става у украјинској престоници. Немачки министар иностраних послова Франк Валтер Штајнмајер, на пример, поздравио је јуче „конструктиван тон” председника Путина. Слично је реаговала и представница америчке администрације Џен Псаки.

Како су потврдили кијевски званичници, „апсолутан приоритет владе Украјине јесте свеобухватни национални дијалог уз учествовање политичких снага, регионалних представника и јавности. Али, по њима, дијалог је немогућ и незамислив са терористима које подржава Русија с циљем да се дестабилизује Украјина”.

Наиме, како преноси руски лист „Комерсант“, Путинова изјава дата у среду након сусрета са председавајућим Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Дидијеом Бурхалтером експерте је навела да посумњају да је реч о „интензивној закулисној трговини“. Тиме су заговорници чвршћих мера против Русије лишени формалног повода за увођење, такозваног, трећег пакета санкција, па и економских. Ипак, о правим корацима ка попуштању напетости биће могуће судити тек после конкретних корака на терену, опрезни су стручњаци.

Поменимо тим поводом да је Савет Доњецке републике саопштио јуче да неће бити одлагања референдума.

„Референдум ће бити одржан 11. маја”, рекао је један од чланова Мирослав Руденко за агенцију Интерфакс. Ипак, додају да ће размотрити Путинову иницијативу. Истовремено, снаге самоодбране Донбаса најављују да немају намеру да положе оружје.

Директор московског Института за политичка истраживања Григориј Добромелов уверен је да Кремљ није ни имао намеру да уводи војску у Украјину и отцепљује њен југоисток. Требало је само створити напетост како би Запад и Украјина признали присаједињење Крима Руској Федерацији, пренео је портал „Њуз.ру“. Украјински премијер Арсениј Јацењук изразио је сумњу у добру вољу представника ОЕБС-а и руског председника и позвао Путина да – не „тргује ваздухом”.

Огласила се и немачка канцеларка Ангела Меркел изјавом да би била „штета” уколико би руски председник Путин „искористио” Дан победе у Другом светском рату, 9. мај, за посету Криму.

Меркелова је нагласила да је дан којим се обележава победа над нацизмом „невероватно важан” па га не би требало користити за одржавање параде „у таквом подручју сукоба”, преноси АФП.

Према писању „Комерсанта”, Путин би 9. маја могао да присуствује војној паради у Севастопољу, седишту руске Црноморске флоте.

У међувремену, у Москви је одржан састанак у Министарству одбране где је изнета процена да НАТО не може финансијски да испрати размештање знатнијег контингента својих трупа у источној Европи.

Како преноси агенција Танјуг, аустријски стручњак за безбедносна питања Хајнц Гертнер сматра могућим да сукоб око Украјине може довести до „карикатуре хладног рата”.

Професор бечког универзитета истакао је, у интервјуу аустријском дневнику „Салцбургер нахрихтен”, да се сфере утицаја као за време хладног рата данас више не могу успоставити.

Гертнер сматра да Русија, за разлику од ранијег Совјетског Савеза, готово нема савезнике, а да западне државе демонстрирају политичку независност, и да силе као што су Индија и Бразил не могу аутоматски да се припишу једној страни.

Излаз из украјинске кризе аустријски експерт види у „несврстаности и неутралности по моделу Аустрије”. Украјина би, уз то, како је казао, морала да гарантује мањинска права, чиме би та земље могла сачувати територијални интегритет.

--------------------------------------------------------------

Хејг не види знаке да су се руске трупе повукле

Тбилиси – Министар иностраних послова Велике Британије Вилијам Хејг изјавио је јуче да не види знаке да су се руске трупе повукле са границе са Украјином и затражио од проруских активиста у источној Украјини да не одрже планирани референдум о независности. „Нисмо видели никакве доказе да су се руске трупе повукле из подручја у којима су биле стациониране претходних недеља. Руски војници су у великом броју остали у близини источне границе са Украјином”, реко је Хејг током посете Грузији, пренео је Ројтерс.

Путин је у уторак рекао да је Русија повукла своју војску од границе са Украјином и да се сада налази на полигонима на којима изводи редовну обуку. „Све време су говорили да их брине наша војска код украјинске границе. Ми смо је повукли, данас се не налази на украјинској граници, већ на локацијама на којима изводи своју редовну обуку – на полигонима”, рекао је Путин после разговора са швајцарским председником Дидијеом Буркхалтером у Москви.  

--------------------------------------------------------------

ЕУ пооштрава санкције

Брисел – Државе чланице Европске уније постигле су прелиминарни договор о проширивању „црне листе” санкција Русији, на коју ће бити стављен још одређени број лица и руских компанија, изјавио је јуче Итар-Тасу званичник Савета ЕУ који није желео да буде именован, преноси Танјуг. Према његовим наводима, 28 држава чланица ЕУ требало би да одобре додатне санкције Русији током састанка у Бриселу 12. маја.