Школе (не)спремне да раде од 7.30

Настава би од септембра могла да почиње од 7.30 а не од осам сати – та изјава премијера Александра Вучића у интервјуу за „Недељник” одзвонила је у просветним круговима као незаобилазна тема опште дебате запослених у образовању. На примедбу да због новог радног времена јавне администрације родитељи који раде од пола осам имају проблем с децом којој школски дан почиње у осам ујутру, премијер је одговорио речима: „Од следеће школске године видећемо да часови почињу од 7.30 и родитељи више неће имати те проблеме” и изазвао сучељавање опречних ставова просветних посленика, углавном радих да жучно коментаришу, али неспремних да о томе говоре јавно.

Радмила Додић, председница Форума београдских основних школа, за „Политику” каже да држава која се декларише да је спремна за озбиљне реформе не треба да организује школство према потребама запослених у државним службама и јавној администрацији него према деци.

– Не раде сви родитељи ученика у јавном сектору па да свима одговара радно време школа од 7.30. Шта ћемо са онима који су запослени у приватном сектору и раде од девет ујутру до пет поподне? Да ли се ико сетио да анкетира родитеље и установи колико је оних који заиста имају проблем да ускладе своје радно време са радним временом школа? Изгледа да није, јер да јесте одмах би било јасно да свака основна школа која организује целодневну наставу или продужени боравак не откључава врата у осам ујутру кад почињу часови. Помоћно техничко особље је у школи раном зором од шест сати, између осталог и да прихвати децу чије маме и тате раде од пола осам, али им треба сат времена да стигну на посао с краја на крај града. У основним школама је већ деценијама правило да од седам ујутру ђаке прихватају дежурни учитељи и наставници када родитељи због својих радних обавеза морају да доведу децу у школу сат времена пре почетка наставе – објашњава Радмила Додић и наглашава да ако неко хоће озбиљно да се позабави овим питањем треба да упита директоре школа како сада организују наставу и излазе у сусрет потребама деце и родитеља.

Aко се нареди да школе раде од 7.30, биће тако без проблема, јер померање почетка радног времена за пола сата раније неће нити може омести организацију рада осмолетки, уверен је Златко Грушановић, директор престоничке Основне школе „Вук Караџић”.

– Као родитељ и просветни радник сматрам да бисмо могли да радимо и од седам и тако би било боље и нама и нашој деци, јер бисмо више времена проводили заједно. Некада су маме и тате радећи од седам до три, или од шест до два, после посла могли да се посвете деци, а тада је и насиља међу децом било мање. Не верујем да је много породица у којима су оба родитеља запослена у државном или приватном сектору – закључује Грушановић.

Готово све основне школе за прва два разреда осим класичних једносменских одељења организују и продужени боравак или целодневну наставу, а почетак рада увек се усклађивао са потребама деце и родитеља, подсећа Весна Недељковић, директорка осмолетке „Михаило Петровић Алас”.

– Из угла организације рада школе са више од 700 ђака, којом руководим, тврдим да није проблем ускладити прихват деце и почетак наставе са радним временом родитеља. На пример, од наша четири одељења првака једно је класично, три су целодневна. За ђаке у класичном и два целодневна одељења настава почиње од осам, а у свакој генерацији имамо једно одељење целодневне наставе у коме часови почињу у 8.45. У то одељење иду ђаци чији родитељи раде од девет сати. Децу родитеља који раде од пола осам у нашој школи, од седам ујутру прихватају дежурни учитељи, дакле ни ту немамо проблем – каже Недељковићева.

Миленија Симић-Миладиновић