Индијанаполис је већи сан од Лиме

Мада је 99 одсто мушкараца убеђено да је Адријана Лима испуњење свих снова, Јарић је свој највећи сан испунио много пре ње! Због тог сна плакао је као дете, док је тешко поверовати да је пустио и сузу кад је „смувао” најлепшу жену света.

У дугој и успешној каријери, почев од млађих категорија Радничког и Црвене звезде до Сијене 2011, провео је и девет година у НБА лиги. Али, није ни НБА била тај сан, мада сваки млад кошаркаш машта о њој.

Играо је у десет клубова, али га вероватно нико од саиграча не познаје тако добро као Милан Гуровић, данас тренер кошаркаша ФМП-а. Упознали су се као тинејџери у грчком клубу Перистерију 1995. године, кад је тај тим водио тренер Драган Шакота.

– Марко и ја се знамо да не кажем читав живот, али рецимо, пола живота. У Перистери сам стигао 1992, а Марко три године касније. Прихватио сам га као млађег брата – каже Гуровић за „Политику”.

– Није нам било лако, јер смо били странци. Тада су Грци покушавали да приволе многе талентоване странце да играју за њихову репрезентацију, али ми смо, нормално, чекали позив наше земље.

У Перистерију су живели одвојено, али су по читав дан били заједно.

– Кад нисмо били у хали, ишли смо у једну таверну код Косте, само да ручамо па назад у халу. Често смо и спавали преко дана на столовима за масажу, јер смо живели далеко од хале а нисмо имали кола – говори Гуровић.

Јарић је са италијанским Виртусом постао првак Европе 2001, а наредне сезоне изабран је у идеалну петорку Евролиге. Те две године су му донеле и највеће успехе са државним тимом (европско злато 2001, светска титула 2002), али и први уговор у НБА. Отишао је у Америку као један од најбољих европских бекова, али и нетипичан „плеј” (201 центиметара).

– Марко је на терен пренео све оне врлине које га красе као човека – каже Гуровић, и додаје:

– Пре свега је чврст карактер, срчан, велики фајтер. Није био познат као стрелац, али сваки тренер је волео да га има, јер је са својом висином могао да игра на више позиција, имао је добар контранапад, сјајан преглед игре.

Златна медаља у Индијанаполису за обојицу је било испуњене дечачког сна, каже Гуровић:

– Као клинци у Перистерију редовно смо одлазили у једну посластичарницу, ми смо то говорили: „Идемо код Марадоне”, јер је један конобар подсећао на Марадону. Увек смо јели „банана сплит” и стално маштали да постанемо прваци света. И кад се то догодило у Индијанаполису, плакали смо у соби као деца и подсетили се нашег маштања. Иначе, увек смо били цимери у репрезентацији: 2001, 2002, 2003, 2005. и 2007. године.

На питање како реагује на то што је Јарићев брак са Лимом гурнуо у други план оно што је урадио као кошаркаш, Гуровић каже:

– То је нешто неминовно. Људи воле неке друге ствари, као што за мене говоре да сам Чича због Драже Михаиловића и његове тетоваже, а мање памте успехе у кошарци. Шта год било у медијима, за мене је он пре свега добар човек, неко с ким сам као млад јео из исте кашике.