Друштво судија: заштитити судије од притисака

Високом савету судства (ВСС) стигла је још једна, друга по реду, притужба судија због притисака који су на њих вршили председници судова. После судије Посебног одељења Вишег суда у Београду Владимира Вучинића који је поднео притужбу против председника суда Александра Степановића због притисака у предмету Мирослава Мишковића, представницима ВСС-а обратиле су се и судије Апелационог суда у Крагујевцу Обрен Јездић и Надежда Видић притужујући се на председницу суда Дубравку Дамјановић.

Тим поводом, представници Друштва судија Србије јуче су одржали конференцију за новинаре, на којој су захтевали од чланова Високог савета судства да заштите судије од све чешћих притисака.

У притужби коју су поднеле, судије крагујевачког Апелационог суда су навеле да им је угрожена судијска независност у предмету који су, као председник и члан већа, водили у спору полицајца из Новог Пазара против Републике Србије због неисплаћеног „полицијског додатка”.

Поступајући по жалби коју је поднела Република Србија зато што је изгубила спор у првостепеном поступку, веће Апелационог суда у Крагујевцу потврдило је пресуду нижестепеног суда. Одељење судске праксе суда „зауставило” је предмет и вратило га већу, уз сугестију да је потребно да у складу са судском праксом тог суда отвори расправу. Веће се са таквим ставом није сложило, сматрајући да из самих жалбених разлога није било услова за то.

Будући да је веће заузело став да нема услова за отварање расправе, предмет је каснијом прерасподелом предмета додељен у рад другом већу које га није решило до октобра прошле године јер је судија која је задужила предмет отишла у пензију. Новом расподелом, предмет је поново додељен у рад судији Јездићу на шта је он уложио приговор.

Без формалне одлуке о приговору судије Јездића, председница суда је наредбом наложила да се предмет реши у најкраћем року. Веће је поново изгласало исту одлуку као и првог пута, а судска пракса поново је „зауставила” предмет.

Одмах по доношењу друге одлуке, наводе судије у притужби ВСС-у, председница суда им је усмено запретила да ће поднети дисциплинску пријаву уколико не поступе по налогу судске праксе. То је и урадила. На овај начин, наводи се у притужби, она је угрозила судијску независност.

Разматрајући притужбу, представници ВСС-а су је одбили као неосновану.

Председница струковног удружења судија Драгана Бољевић нагласила је да је крајње време да чланови ВСС-а преузму своју уставну функцију и гарантују независност судијама и судовима.

– Позвали смо представнике ВСС-а да обављају своју уставну функцију и заштите судије, да пошаљу поруку да постоји неко ко препознаје угрожавање независности судија и да стоје иза њих као гарант, као што је у Уставу и записано – рекла је председница Друштва судија Србије и навела да преговарачко поглавље са Европском унијом 23 неће бити отворено до краја ове године уколико Србија не пружи конкретне доказе да се нешто чини у смислу владавине права.

– У овим случајевима не поштује се владавина права, а док се такви случајеви не реше, док се не види побољшање рада, а тога нема док су садашњи чланови ВСС-а из реда судија у њему, док председници судова не престану да притискају судије, дотле нема отварања поглавља 23 – сматра Бољевићева.

Заменик председника Друштва судија Омер Хаџиомеровић навео је да притисци на судије више нису директни и да их због тога није лако препознати.

– Желели смо да скренемо пажњу јавности и члановима Високог савета судства да морају заиста да брину о независности судија, али и судијама да укажемо на то да је јако важно ко ће бити у ВСС-у. Ово пре свега имају у виду измене Закона о ВСС-у које су у припреми, а које иду у правцу да ће моћи да се постави питање одговорности чланова ВСС-а – рекао је Хаџиомеровић.

Он је подсетио и на одредбу Устава да је судија у вршењу судијске функције независан, потчињен само Уставу и закону, као и да је сваки утицај у вршењу судијске функције забрањен.

– Судија је слободан у заступању свог схватања, утврђивања чињеница и примени права и у свему о чему одлучује. Судија није дужан никоме, па ни другим судијама и председнику суда да објашњава своја правна схватања и утврђено чињенично стање изузев у образложењу одлуке или када то закон посебно налаже – цитирао је Хаџиомеровић Закон о судијама.

Владимир Месаровић суди Благоју Јакшићу

Поновљени поступак против судије Благоја Јакшића, члана ВСС-а који је уважио највећи број правних лекова судија које нису изабране у поступку реизбора, водиће судија Владимир Месаровић, син Нате Месаровић, претходне председнице ВСС.

– Бивша председница Врховног касационог суда и ВСС је спроводила поступак избора заједно са осталим члановима ВСС. Поступак против судије Јакшића је скрајнут и намерно му се не посвећује пажња. А, у том случају крије се кључ свих дешавања у претходних четири-пет година у правосуђу. Док се овакви случајеви дешавају и не решавају на прави начин, нећемо видети прави напредак у функционисању владавине права – рекла је Драгана Бољевић.