Сефарди добијају шпанске пасоше

Шпанија широм отвара врата за шпанске Јевреје, протеране пре више од пет векова са Иберијског полуострва. Ових дана најављени закон о додели држављанства и шпанског пасоша потомцима прогнаних сефарда ступа на снагу, чиме се закаснело исправља „највећа грешка коју је Шпанија починила у својој историји”, како је то недавно у Њујорку рекао Алберто Руис Гаљардон, шпански министар правде.

Око 200.000 Јевреја било је по наређењу краљице Изабеле и краља Фердинанда 1492. избачено из Шпаније. Овој заједници којој су припадали неки од најугледнијих научника, филозофа и уметника тог времена било је дато четири месеца да се спакује и оде са Иберијског полуострва.

Пред шпанским конзулатима у Израелу, Аргентини, Панами, Бразилу, САД и Турској већ су се створили редови. У амбасади Шпаније у Београду „Политици” је речено да се сефарди из Србије код њих такође распитују како да докажу своје порекло и шта ће се од докумената тражити како би се стекло шпанско држављанство.

У бившој Југославији холокауст je преживело око 15.000 Јевреја, од којих се један део сефарда вратио у Београд, а други у Сарајево. Када је почео рат у БиХ, организован је ваздушни мост у Сарајеву, помоћу којег су за један дан евакуисани сви Јевреји који су хтели да изађу из земље. Највећи број настанио се у Израелу, али сада, са новим законом у Шпанији, сефарди ће моћи да се врате у Шпанију или Португалију, тамо где су пре пет векова живели њихови преци.

Министар Гаљардон, који је недавно, на позив јеврејских удружења, боравио у Њујорку, процењује да ће шпанско држављанство затражити око 150.000 Јевреја расутих по свету.

Шпански медији преносе изјаве званичника из владе који тврде да ће доказивање порекла бити једноставно и да процедура стицања држављанства неће бити оптерећена великом папирологијом.

Подносиоци захтева моћи ће своје порекло да докажу презименом, исказницом из неке од јеврејских општина или потврдом из синагоге уколико су религиозни.

Досад највеће интересовање за стицање шпанског држављанства на овај начин влада у Турској, Израелу, Венецуели и Бразилу.

Широм Латинске Америке, рабини и јеврејска удружења већ су добили на хиљаде захтева грађана који траже да им се утврди порекло. Један рабин из Сао Паула каже да је око четвртина захтева неутемељена и да су то грађани који би хтели да стекну шпанско држављанство и пасош ЕУ иако немају сефардске претке. Процедуру утврђивања порекла компликује и податак да су многе породице пред погромом промениле имена и прешле у хришћанство. Рабин из Сао Паула додаје да једноставно није могуће у кратком времену испитати порекло свих пријављених.

Шпанија већ годинама, подсећају тамошњи медији, размишља како да врати држављанство потомцима сефарда који су живели на Иберијском полуострву. Сви чланови шпанске краљевске породице више пута су о овоме јавно говорили. Амбасадори Шпаније у земљама Латинске Америке обавестили су јеврејска удружења о припреми новог закона још пре две године. Новина је и у томе што ће сефардима бити дозвољено да задрже своје старо држављанство и што неће морати да се настане у Шпанији.

Али има и оних који и у овом потезу Мадрида виде лукаву намеру да се у кризи домогне „утицајних и имућних јеврејских породица”. Лондонски „Индепендент” тако замера Шпанцима што нису у исто време донели закон за повратак потомака прогнаних муслимана. Они нису пожељни ни у Шпанији ни у Европи, закључује аутор Роберт Фиск, који оптужује Мадрид за расизам.

Израел Палестинцима не допушта да се врате на своја огњишта, али се зато Израелцима пружа могућност да добију шпански пасош, додаје овај коментатор. Он се уједно пита зашто би било ко дошао да живи у Шпанији кад она тренутно има 26 одсто незапослених. Закључује да је интересовање велико само због тога што шпански пасош омогућава посао и у осталим земљама ЕУ.

Сефардске породице у Србији и БиХ

Нека од најпознатијих сефардских презимена породица из Србије, БиХ и других крајева бивше Југославије су Алкалај, Барух, Данон, Давичо, Албахари, Демајо, Романо, Кабиљо, Пинто, Конфорти, Јулиус...