Немања Ненадић: Проблем је имовина „повезаних лица”

Закон носиоце јавних функција обавезује на подношење извештаја о имовини и приходима, како би се грађани уверили да моћ коју функција пружа неће бити искоришћена за лично богаћење. Подношење и објављивање „имовинских карти” нису гаранција, већ само први корак. Други кључни елемент јесте разумно уверење да ће тачност и потпуност наведених података бити подвргнута озбиљној провери.

Резултата има, али су и даље недовољно добри. Први проблем је имовина „повезаних лица” – колико год законодавац био захтеван у погледу пријављивања имовине и прихода министарских сродника и других повезаних лица, увек ће остати неко ко неће бити покривен нормом, а ко може да фигурира као фиктивни власник имовине док је функционер под лупом контролора. Такође, у пракси се показало да ни овлашћења нису увек довољна и да је Агенција за борбу против корупције наилазила на проблеме у прикупљању података. Број провера које Агенција врши је у порасту, али би морао бити већи с обзиром на број функционера који те извештаје подносе. Тако је у 2013. контролисано укупно 599 извештаја, од чега 30 „по службеној дужности” (то јест по представкама). У истој години је завршено 297 контрола и поднето 9 кривичних пријава за непријављивање имовине.

Све и када би текст закона и рад Агенције били најбољи могући, тешко је очекивати да ће увереност грађана у поштење министара и других функционера бити на високом нивоу док се неке друге ствари не промене. Тог поверења свакако неће бити док су плате министара, који одлучују о милионским уговорима, на нивоу који је испод минималне наднице у развијеним земљама света, па чак и испод плате њихових најближих сарадника. А свакако нису од помоћи ни изјаве најмоћнијег човека у држави, тренутно старе 18 месеци, о (неименованим) „министрима који су примали 30 до 50 хиљада евра месечно” од „богатих људи”, иза којих нису уследиле конкретне оптужнице.

*Програмски директор „Тарнспарентост Србија”