Зближавање Кине и Русије

Кина и Русија планирају да преко две безбедносне формације – Шангајске организације за сарадњу и Уговора о колективној безбедности бивших совјетских република – успоставе нову стратешку равнотежу у централној Азији. Она би требало да покаже да на том простору нема политичког вакуума и да реалније одреди геостратешке, политичке и економске ефекте америчког војног продора у нафтоносно приобаље Каспијског мора.

Кинеско-руско стратешко партнерство досегло је досад највиши војни ниво на маневрима оружаних снага земаља Шангајске организације за сарадњу (ШОС), који се од 9. до 17. августа одржавају у Чељабинску код Урала и у Урумчију, у Синђијангу. (ШОС, уз Кину и Русију, чине још Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан). На маневрима – "Мировна мисија 2007" – учествује 6.500 војника, од тога 1.600 кинеских и 2.000 руских. Ангажовано је и 36 кинеских и 46 руских борбених авиона.

У складу са прокламованим циљевима ШОС-а – борба против "тероризма, снага сепаратизма и екстремних верских групација" – маневри, према објашњењу Пекинга, "нису уперени против других земаља нити против интереса земаља ван ове организације".

Међутим, пред крај маневара у Бишкеку, главном граду Киргизије, одржаће се самит ШОС-а, а он је, сам по себи, политички догађај, планиран да одреди политичке смернице будућој безбедносној и војној сарадњи унутар организације.

Против америчких база

Према писању хонгконшке штампе, самит треба да обухвати следећа питања: однос ШОС-а према Уговору о колективној безбедности (УКБ), који чине, уз Русију, Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан; однос према Ирану (председник Ахмадинежад вероватно ће присуствовати самиту као посматрач) и, најзад, однос према Авганистану, који је Американцима и послужио за продор у централну Азију.

Угледни индијски дипломата М. К. Бадракумар, стручњак за питања централне Азије, тврди да би учесници самита у Бишкеку могли присуствовати закључењу званичног протокола о сарадњи између ШОС-а и УКБ-а, две најважније регионалне безбедносне организације, што би "несумњиво био кључни догађај на евроазијском стратешком простору". У УКБ-у су, иначе, са централноазијског простора четири земље – Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан – које су већ чланице ШОС-а. Кина би се, тако, придружила формацији коју су основали Руси, као што су се Руси својевремено придружили "шангајској" организацији.

Чак и ако не би тако било, нема сумње да је ток догађаја у централној Азији довео, од доласка Американаца, не само до подударности, него и до конвергенције, стратешких интереса Кине и Русије, макар геополитичке позиције две земље и не биле исте. Конвергенција је највише дошла до изражаја у захтеву ШОС-а да се одреде рокови за затварање америчких војних база у региону.

О "обуздавању" и "заокруживању"

Руси све чешће говоре да им прети опасност од "заокруживања" од стране НАТО-а и да зато неће допустити да се Американци учврсте у централној Азији на начин који би штетио руским интересима. Кинези не стрепе за себе толико од "заокруживања" колико од америчких уверења да убрзани успон Кине представља "претњу" Америци и свету. Али о положају Русије ("обуздавању" и "заокруживању") мисле безмало исто што и Руси, иако о томе не говоре отворено као Руси.

Два примера могу то да илуструју.

Министарство спољних послова Кине изразило је забринутост због намера Американаца да инсталирају свој антиракетни штит у Пољској и Чешкој: "Тај систем ће пореметити постојећу међународну стратешку равнотежу и стабилност. Он не доприноси регионалној безбедности и узајамном поверењу међу земљама."

О намерама Русије да држе НАТО ван централне Азије "Женмин жибао" је недавно писао: "Пошто добро зна какав стратешки значај има централна Азија, НАТО није штедео напоре последњих година да унапреди односе са земљама овог региона. Али није лако НАТО-у да ту и нађе упориште, ако се има у виду преовлађујући традиционални утицај Русије у овом региону, са којим Америка и Европа немају шансе да се изједначе."

Што се тиче односа Шангајске организације за сарадњу према Ирану и према Авганистану – о чему ће се на самиту такође разговарати – довољно је рећи то да Кинези желе да обе земље неизоставно укључе у азијски систем безбедности. Иран је већ присуствовао састанцима ШОС-а у својству посматрача и жели пуно чланство у организацији, а Кина планира да инвестира 70 милијарди долара у иранска нафтоносна поља.

Авганистан Кинези виде као америчку изгубљену битку и све чешће пореде Авганистан са Ираком. Сматрају да се и НАТО, а не само Америка, доживљава у тој земљи као окупатор. Не желе да се талибани врате на власт и залажу се да ШОС пружи председнику Карзаију економску и техничку помоћ.