Повратак кладионица за борбу цврчака

Од нашег специјалног извештача
Пекинг – Луксузне продавнице, престижни ресторани и црвени лампиони само су спољна обележја најелегантније пекиншке улице Ванфуђин. Треба ући у башту блештавог локала, потражити насмејаног момка у белом оделу, шапнути му нешто на уво, гурнути му мало новца у џеп и наћи се у пространом дворишту, где мноштво људи ужива у ситном коцкању, кладећи се на свог фаворита – цврчка.

Арена за борбу цврчака налази се у великој стакленој посуди, где се ратоборни инсекти раздражују танким бамбусовим штапићима на чијим се врховима налази залепљено паперје. Ту су и ситно исецкане биљке за допинг малих гладијатора, чија дужина ретко прелази пет центиметара.

Тројица најважнијих људи у кладионици су – сиченг (мерилац тежине цврчака), ђиђанг (регистратор) и ђијангђу (судија). После разврставања по категоријама и одређивања парова, отвара се благајна и почињу борбе.

Кад фајтери уђу у клинч, коцкари одмах крену да крештаво навијају и бучно улажу новац. Лимит се креће између 50 и 500 јуана (8 јуана за 1 евро), а борба траје, просечно, око два минута, кад губитник окрене леђа победнику. У овим жестоким биткама нема проливања крви.

Кинези тврде да је цврчак ратоборнији од бика и петла, а историчари сведоче да борбе цврчака вуку порекло из династије Танг (618–907. године). Двобоје ових инсеката смислили су конкубине и евнуси, досађујући се у Забрањеном граду, а масовно гајење и њихово увежбавање за борбу постали су популарни у време Сонга, пре хиљаду година.

Један заљубљеник у ратоборне инсекте, у време династије Северни Сонг, оставио је и писани документ под називом „Канон цврчака”. Кладионице за борбу цврчака биле су масовно посећиване и у време Минга и Ћинга (тзв. Манџурска династија). Суанде, један од царева из династије Минг, био је заљубљеник у борбене цврчке и имао је колекцију неколико хиљада фајтера.

У стакленој арени (Фото Ројтерс)

Крајем династије Ћинг и у време Републике Кине (од 1912. године), Кинези су се масовно коцкали у бројним кладионицама Пекинга, Шангаја и Нанђинга. Коцкање је забрањено 1949. године, када је Мао дошао на власт и када је основана Народна Република Кина, па су и ратоборни инсекти отерани у илегалу.

После вишегодишњег затишја, крајем прошлог века, почеле су да ничу пијаце специјализоване за продају цврчака. На пекиншким улицама цврчак у кавезу данас се може купити за тридесетак јуана.

То су углавном певачи (само мужјаци цврче), и то специфични у свету инсеката, који немају ништа заједничко са зрикавцима и скакавцима који звукове производе трењем удова. Цврчци имају напету кожицу коју тресе посебан мишић који се стеже до 900 пута у секунди, кажу инсектолози и истичу да цврчак има довољно енергије за песму само ако је температура изнад 25 степени Целзијуса.

Кинески медији наводе податак да у Пекингу и Шангају има на десетине илегалних пијаца које продају увежбане цврчке за борбу. Цене се крећу и до 8.000 јуана (хиљаду евра) за најбоље примерке.

Цврчци, издржљиви и срчани инсекти, најчешће црно-сиве боје с варијететима, имају снажне зубе, јаке ноге и дуге пипке као антене. Слаби су летачи али одлични скакачи и срчани фајтери, као створени за борбу у арени, тврде Кинези.

Један од овогодишњих најпознатијих цврчака, под именом Ђинбејсанс, овенчан бројним тријумфима у арени, недавно је продат за 10.000 јуана, истиче кинеска штампа, тврдећи да су овдашњи љубитељи борбе цврчака прошле године потрошили 240 милиона јуана (30 милиона евра) за куповину ових ратоборних инсеката.

Последњих година били су најтраженији тзв. генерали из провинције Шандонг, зато што су убележили највише тријумфа у пекиншким и шангајским аренама. У кинеској престоници одржава се и традиционално такмичење борбених цврчака за „Пехар Кинеског зида”. Цврчци из Шандонга тражени су и у Хонгконгу, где кладионице за борбу цврчака имају све више посетилаца.

Фајтери у клинчу (Фото Ројтерс)

Локални медији својевремено су забележили да су шангајски полицајци открили велику илегалну кладионицу у центру града и похапсили коцкаре који су у само једну борбу цврчака уложили милион и по јуана. Наводи се и податак да је меч трајао рекордних 19 минута.

„И цврчи, цврчи, цврчак на чвору црне смрче...”, гласи Назорова ономатопеја. А овде, у Кини, после борбе, цврчи само победник. Цврчак губитник, пак, према суровом обичају, зато што је обрукао власника и истањио му џеп, често добија најтежу казну. Стављају га под ципелу и – кврц!