Историјске селидбе

Ниш -Неке ствари је немогуће објаснити, а једна од њих је и покушај прекрајања историје. На овај корак, на негирања, па чак и настојања да се поништавају непобитне чињенице и догађаји из прошлости у последњих деценију и по у Нишу се, нажалост, одлучивао свако коме је то пало на памет и ко је себе сматрао значајним.

Ових мајских дана почео је обрачун против некада бахатих, започело је велико исправљање искривљеног. У велики градски парк крај Нишаве, између зграде Градске већнице и Нишавског кеја, на иницијативу председника Скупштине града Ниша Милета Илића, враћена су три споменика народним херојима. Тачно после једне деценије, светлост дана поново су угледала спомен-обележја народних хероја Станка Пауновића, Филипа Филиповића и Филипа Кљајића. И локација је одмах добила ново име „Парк хероја“. Споменици су враћени поред „Искре слободе” и два спомен-обележја која су ту већ била Конраду Жилнику Слободану и Сретену Младеновићу Мики.

Организована је и пригодна свечаност поновног откривања споменика. Кратка и пригодна, и неочекивано изузетно посећена. Деветог маја, на Дан победе и Дан Европе, када су комеморативним скуповима обележени крај Другог светског рата и слом фашизма, као и датум прве иницијативе за уједињење Старог континента, Нишлије су се масовно одазвале на позив и обележавање тог значајног датума у светској историји.

У још већем броју, истог дана, после комеморативних скупова испред спомен-обележја погинулим припадницима Црвене армије на Тргу краља Александра ујединитеља и код споменика ослободиоцима Ниша, у центру града, када је из свих крајева света емитована порука дасу заслуге оних који су допринели победи над фашизмом немерљиве и да се не смеју заборавити”, грађани слободарског града с пијететом су опет стали пред споменике оних који су животе дали за слободу у Другом светском рату.

А ова три споменика уклоњена су одлукама које је пре десетак и више година мало ко разумео. Нити је тада речено зашто некоме сметају, нити је образложено зашто за њих више у Нишу нема места. Бачени су у подруме или у прашину музејских депоа.

Једино што појединци мада се чак помињу и групе политичких функционера с почетка овог века, који су тада, дошавши на власт, уклањањем ових, али и многих других споменика, демонстрирали неразумљиву „силу” пре нешто више од једне деценије нису могли да учине јесте поништавање историјске истине и одузимање одличја народних хероја Филипу Филиповићу, Филипу Кљајићу и Станку Пауновићу. Можда су и то хтели, али нису могли. Хероји су се вратили међу Нишлије, а тих демонстратора силе одавно више нема.

Недавно је Ниш, град који постоји дуже од два миленијума, исправио још једну не баш разумљиву одлуку неке од својих претходних власти међу најзначајније датуме бурне и богате нишке историје враћен је 14. октобар, Дан ослобођења града у Другом светском рату. Јер, пре једне деценије некоме је и то сметало и покушао је да поништи и тај историјски датум.

Порука изречена 9. маја на пригодној свечаности враћања и поновног откривања споменика тројици хероја у парку крај Нишаве, у центру Ниша, све говори: овај слободољубиви град учиниће све да се никада више не дозволи да се из дневнополитичких разлога прекраја историја.

Речено је још нешто: вратиће Ниш и сва друга спомен-обележја која су својевремено, уз све друге споменике културе и историје, била препознатљиви део Ниша, а која су нечијим несхватљивим одлукама склоњена.

Део су бурне и богате прошлости која се не сме заборавити и нико више неће имати право да се поиграва са њима. Као ни са историјом.