Спринтер на дуге стазе

Да ли ће некадашњи врсни спринтер у атлетици успети, такође, тако брзо претрчати и неке друге стазе – у политици?

Александар Поповић, актуелни министар рударства и енергетике и потпредседник Демократске странке Србије, виђен је, према писању неких београдских медија, да буде кандидат своје странке за председника Србије, у случају да владајућа коалиција не буде имала заједничког претендента на то место. Идеја о његовој кандидатури могла би, према тим сазнањима, да буде озваничена већ средином октобра, на страначкој скупштини.

Колико јуче, Поповићево име помињано је и у вези са још једним, додуше не тако високим, али изузетно важним местом у државној номенклатури – градоначелника Београда. Од те трке, у којој се као могући кандидати наводе Александар Вучић из СРС и Драган Ђилас из ДС, опет према незваничним тврдњама, потпредседник ДСС сам је одустао. Навео је, кажу, да има велики број обавеза у министарству којим руководи.

И на новинарско питање, које му је постављено прошлог месеца – да ли се унутар владајуће коалиције спрема заједничка тактика пред нови циклус избора – слично је одговорио: да је за то још рано и да има "много посла пре расписивања избора".

Да на Поповића многи гледају као на поузданог сарадника премијера Војислава Коштуница с којим се озбиљно рачуна у ДСС указале су и неке претходне спекулације. Лане су се појављивали написи о томе да ће Поповић бити амбасадор у Вашингтону или у Москви, које је он, потом, демантовао.

Колико, дакле, има истине, у најновијим наводима да се министар Поповић, својевремено описиван као један од "Коштуничиних младих лавова" (у претходном министарском кабинету, задужен за науку и заштиту животне средине) сада "шалтује" за председничку трку – што би, према неким оценама, представљало и његову промоцију у човека "број два" у странци, а тиме и у потенцијалног Коштуничиног наследника – тешко је тачно рећи. Као што је тешко оспорити и да у Поповићевој биографији постоји стамена "подлога" за поменуту комбинаторику. Рођен је 1971. године у Београду. Средњу школу завршио је у Москви, а студије хемије у Београду. Магистрирао је 1996. године у Америци, на Универзитету у Флориди, а докторирао 2002. године на Хемијском факултету у Београду.

Млади доктор хемије и у политици је досад ишао само узлазном путањом: био је, између осталог, председник Савета ДОС-а, председник Савета ДСС, а од 2003. године је потпредседник ДСС. Пажњу на себе посебно је скренуо пре шест година, када је одсечно саопштио да Коштуница (у то време председник Југославије) нема времена за Карлу дел Понте, главног тужиоца Хашког трибунала. Тада су га неки видели као "нову политичку звезду" на српском политичком небу. Његове потоње изјаве садржале су, такође, велику дозу озбиљности. Фебруара ове године рекао је: "Сад је прави тренутак да упутимо јасно упозорење да ако нека земља супротно праву и Повељи УН призна независност дела наше територије, наши односи после тога не могу да остану исти".

А, када је у мају ове године састављена садашња влада и млади Поповић изабран за министра енергетике, уместо Радомира Наумова, који је померен на ресор министра вера, посматрачи су ту рокаду коментарисали да је, изгледа, "дошло време да се можда најспособнији млади лидер ДСС-а опроба на најтежим пословима".

Пре него што је ушао у политичке воде, био је атлетичар. Вишеструки је југословенски атлетски репрезентативац, шампион и рекордер, а трчао је на сто и 400 метара, а када је то било потребно, и штафету. Мада је учествовао на светском и европском првенству, али и на медитеранским играма, касније је о томе скромно сведочио, наглашавајући да му је "остао жал" што није био на олимпијским играма .