Србија новост за туристе

ПОЛИТИКИН ПОСЛОВНИ КЛУБ
Србија ће, по свему судећи, забележити још једну рекордну туристичку годину мерено девизним приходима, а планови да се у 2007. години од туризма убере амбициозних пола милијарде долара биће и премашени. Како истиче гост Политикиног Пословног клуба Гордана Пламенац, директорка Туристичке организације Србије, за првих пет месеци приходи су већи за чак 51 одсто, тако да постоји реална могућност да са прошлогодишњих 409 милиона долара овогодишња "туристичка жетва" прескочи и магичну границу од пола милијарде долара.

На месту директорке ТОС-а налази се месец дана, а иза ње је дугогодишње професионално искуство у туризму. У "Путнику" је провела 12 година и то у одељењу конгресног туризма и сајмова. Уследио је прелазак и директорско место у "Цептер паспорту", где се задржала наредних 14 година, а последњих година била је на челу београдске филијале "Хог Робинсон", компаније која је једна од најстаријих на свету у својој бранши, а има експозитуре у више од 100 земаља. Била је члан управних одбора ТОС-а и ЈУТЕ –  удружења туристичких агенција Србије.

На место директора ТОС-а ("то је за мене велика професионална провокација") дошла је у време завршетка Егзита, а ових дана најзначајнији туристички догађај у региону је – Сабор трубача у Гучи.

Колико манифестације попут Гуче и Егзита могу да утичу на препознатљивост туристичке понуде Србије и привуку стране туристе?

За Гучу која се данас завршава још немамо тачне податке, али знамо да је Егзит посетило 200.000 људи. Од тог броја чак 20.000 гостију је из иностранства. Овакви догађаји су веома значајни за промоцију дестинације, а уз њихову помоћ успевамо и да амортизујемо недостатке које имају други сегменти туристичке понуде.

Наредне године Србију очекује организација великих скупова као што су Песма Евровизије, Конгрес светских медија и "Сити брејк" фестивал. То је и велика прилика за промоцију земље?

Наша представљања на сајмовима и другим скуповима треба да обојимо овим догађајима, као и Универзијадом која ће се одржати 2009. године. Добијање ових скупова је доказ да је свет имао поверења да нам укаже организацију и то значи да имамо способности, али и могућности да организујемо овакве скупове.

Како да опет не пропустимо прилику?

Веома је важно да покушамо да уклопимо наше планове пре свих стратегију развоја туризма Србије, као и мастер планове за поједине дестинације и привучемо инвестиције из иностранства, створимо нови туристички производ, повежемо туризам са осталим сегментима привреде и побољшамо инфраструктуру.

Која су наша циљна тржишта за привлачење туриста, имајући у виду да су најбројнији гости из земаља бивше Југославије?

Тачно је да су на прва четири места ове земље, али затим следе туристи из Италије, Немачке, Велике Британије и Француске. Када кажем европско тржиште мислим и на земље у окружењу, као и на све остале европске државе.

Шта странцима највише смета у Србији?

Све што су ми странци рекли своди се на то да морамо да очистимо град, да морамо да очистимо земљу.

Да ли се то односи само на транзитни саобраћај?

Сигурно и на тај сегмент, јер морамо да обезбедимо довољан број контејнера за отпатке дуж аутопута и на граничним прелазима, довољан број покретних тоалета. Тај недостатак оставља ружан утисак. Стално се прича о транзитном туризму, али мислим да би прво морале да се обезбеде ове основне ствари, али и да постоји довољан број квалитетних бензинских пумпи и ресторана.

Како онда да се отклоне слабости и искористе шансе које ипак има Србија?

Наша је срећа што су се људи заситили многих градова. Пре неки дан ми је колегиница из Париза рекла да је на пример Ајфелова кула превазиђена за посете. Сви наводе пример Шпаније која је до Олимпијаде 1992. године била позната по фламенку и кориди. Шпанци су тада направили радикални заокрет, увели Мироа и написали назив Еспања по узору на његове слике. Одједном Шпанија је постала препознатљива по некој другој ствари.

Има ли Србија свог Мироа?

То је, иначе, идеја коју сам недавно чула, а српски Миро би у овом случају била Панчићева оморика. То је тема за размишљање. Много година сам лупала главу шта је то аутентично, а у свим ботаничким баштама у свету испред Панчићеве оморике стоји исписано – српска оморика. То је одличан мотив за туризам, посебно планински.

Ове године је допловило више од 400 путничких лађа Дунавом који се увек издваја као наша велика шанса.

Треба само да искористимо постојеће могућности – четири утврђења, а да не говоримо о Виминацијуму, Винчи, Лепенском виру и Гамзиграду. Недостају бела флота као и бициклистичке стазе уз Дунав.

Да ли постоји нека земља која би била узор Србији у развоју туризма?

По свим карактеристикама то је Аустрија, континентална земља, сличне површине, највећи део туриста се задржава у главном граду. Ми заиста морамо да искористимо сарадњу са Аустријом да нам помогне у промоцији неког новог производа.

То можда значи и помоћ за конгресни туризам који је и ваша специјалност?

И за конгресни туризам, јер не треба заборавити да се годишње у Европи одржи 11.000 скупова, са више од милион учесника и прометом од 2,5 милијарди евра. Беч је пре неколико година био први у свету са 400 скупова за годину дана.

Који су то капацитети у Србији?

Поред Београда то је свакако Мастер центар у Новом Саду, који има велику предност јер се налази уз сајам, тако да може да организује изложбе које као пратећи део има конференције. У свету је то обрнуто и управо је то шанса Мастер центра. За мале скупове имамо Вршац, Златибор, Копаоник, Палић, као и Врњачку Бању чији су капацитети прилично девастирани и само су за домаће скупове.