Штрајкови најављују изборе у Грчкој

Од нашег дописника

Атина – Недељу штрајкова у Грчкој започели су запослени у јавном сектору, па су затворени универзитети, музеји и археолошка налазишта, док болнице раде само за хитне случајеве. Још једном, пред недељне изборе за локалне органе власти, они изражавају незадовољство владином економском политиком, која је диктирана условима међународних кредитора.

За административно особље универзитета ово је, како кажу, само штрајк упозорења који прети да понови јесењи сценарио, када је због њихове тромесечне обуставе рада било онемогућено функционисање наставе. Запослени у јавном сектору противе се владиним мерама слања запослених на принудни одмор и наводног премештања на нова радна места, које су се у пракси, у већини случајева, завршиле отпуштањем.

Неколико дана пред локалне и изборе за Европски парламент 25. маја, анкете показују да су Грци незадовољни и да не верују у скори опоравак... Са резервом примају свакодневна уверавања премијера Антониса Самараса да је најтежи период прошао и да је, без обзира на свакодневне тешкоће, Грчка на путу опоравка и изласка из кризе. Отуда је већ данима готово мртва трка између водеће конзервативне и опозиционе партије са левице. Последња испитивања јавног мњења указују на извесну предност левичарске Сиризе Алексиса Ципраса на изборима за Европски парламент и предњачење Самарасове конзервативне Нове демократије за проценат-два на недељним изборима за локалне органе власти.

У покушају да „преломи” расположење бирача, премијер тврди да његова партија земљи гарантује стабилност, излазак из кризе и даљи раст поверења код међународних кредитора.

„Позивам сународнике да верују у себе и опоравак Грчке и дају нам даљи подстрек да спроведемо до краја започети посао и осигурамо будућност, будемо нормална земље”, каже премијер и своју предизборну стратегију базира на ставу да је опозициона Сириза –„партија хаоса”.

Самарас подсећа сународнике да ће их Ципрас својом идеологијом вратити уназад, у хаос и неизвесност. Међутим, лидер Сиризе, који је  кандидат европске левице за председника Европске комисије, дане уочи избора проводи на европској турнеји, током које је боравио у Берлину и Москви, где је примљен са великим симпатијама. У разговору са највишим руководством руске Думе, Ципрас је подвукао да говори у име грчке опозиције и европске левице и нагласио да са великим поверењем гледа на даље улогу Русије у Европи и да очекује јачање традиционално добрих грчко-руских односа.

„Подржавамо мирно, дипломатско решење кризе са Украјином, трагање за демократским развојем ситуације у овој земље. Против смо санкција јер оне само доносе штету и апелујемо на Москву да се уздржи од било какве употребе оружја и решење кризе пронађе кроз дијалог и политичко решење”, изјавио је Ципрас у Москви.

Важну улогу игра и тренутни коалициони партнер у Самарасовој влади, ПАСОК, који инсистира на чињеници да је Новој демократији био велика подршка.

„Без ПАСОК-а не би било владе, стабилности, националног просперитета”, изјавио је њен лидер Евангелос Венизелос покушавајући да на конференцији за медије искључи спекулације да би убудуће социјалисти могли да буду избачени из владе.

Иако не одлучују о саставу парламента па тиме ни о влади, локални избори очигледно ће значајно показати расположење бирачког тела што за опозицију може да буде озбиљан аргумент да затражи ванредне парламентарне изборе. Аналитичари указују да би предстојеће две рунде гласања, на локалном и европском нивоу, могле да дестабилизују крхку политичку стабилност.

Према једном сценарију, евентуални колапс владе водио би превременим парламентарним изборима. Према другом, уколико Нова демократија и опозициона Сириза добију по 50 одсто гласова, могле би да формирају нову владу „историјског компромиса левице и деснице”. Најгора варијанта је да гласове незадовољних бирача покупе Златна зора и друге радикалне партије.

Значај тога ко ће бити на челу великих градова, општина и префектура лежи у чињеници да се управо од њих очекује да буду „моторна снага раста” тако што ће обезбедити подршку привреди, будући да ће региони у периоду до 2020. имати на располагању фондове „тешке” 18,1 милијарду евра.