Заборављени подвизи пилота „орлова” 1999. године

Сваког пролећа, од 24. марта до 10. јуна, обележавају се годишњице догађаја из НАТО агресије 1999. године. Говори се о херојству пилота „мигова 29”, обарању „невидљивог” Ф-117А, понекад о обарању Ф-16, обележавају се датуми великих страдања и рушења важних објеката. Истовремено, многи важни догађаји везани за овај рат непознати су широј јавности. У ексклузивном разговору за „Политику” о мање познатим збивањима говори пензионисани генерал-пуковник Спасоје Смиљанић, ратни командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (РВи ПВО) Војске Југославије.

–Нашем народу је још непознато шта је све наша војска, а самим тим и стратегијска групација РВ и ПВО, урадила у припремном периоду како би што спремније дочекала оружану агресију НАТО. У РВ и ПВО задивљује чињеница да смо у периоду припреме, осим објеката непокретности, покренули готово сва покретна материјална средства, око 50.000 тона, и разместили на нове локације. Изашли смо из многих објеката, чак и оних за које је мало ко очекивао, као што је Оперативни центар ПВО Стари Бановци. Агресор у првом удару на мирнодопским локацијама није затекао ни једну нашу јединицу – каже генерал Смиљанић.

Маневри које смо вршили, каже он, у припреми и у току рата, могу бити поука другим војскама. Јединице ПВО и ваздушног осматрања, јављања и навођења (ВОЈИН) у току рата су извршиле 689 маневара, при чему ниједна јединица у маневру није откривена и нападнута. Израђен је велики број макета авиона, радара, лансирних рампи, станица за вођење ракета и „потурен” непријатељу за дејство.

– Маневар и маскирање довели су министра одбране САД Вилијама Коена у ситуацију да пред Конгресом изјави Срби су сакрили своју ПВО. Оправке полетно-слетних стаза у току борбених дејстава, разминирање аеродрома после дејства касетним бомбама, успостављање и одржавање веза командовања све време рата без минута прекида, па то је права рапсодија домишљатости, упорности и професионалности припадника РВ и ПВО. Ако се овоме додају храбра полетања наших пилота, ватрена ефикасност наших ракеташа, истрајност и упорност војиноваца, онда ето безброј догађаја и борбених ефеката који могу бити пример за углед српским старешинама и војницима – истиче генерал Смиљанић.

Многи ратни догађаји, па и подвизи, остали су непознати широј јавности.

– Па, скоро да је све што су припадници РВ и ПВО радили и урадили, са толико муке и жртвовања, остало непознато. Одмах по доласку на власт „досовске демократије” све је прекрио вео тајне и заборава. Почело је обликовање јавног мњења фабриковањем многих неистина и лажи – да одбрану земље није требало вршити, да би нам било боље да смо се на почетку предали. Војсци и државном врху приписана је кривица за НАТО агресију, а на тој флоскули отпочето је одвођење у Хаг генерала и политичких лидера, без доказа о кривици, са оптужбом „крив си”, докажи да ниси! Ако бих сада хтео да издвојим шта је подвиг,а заборављен, то су летови наше јуришне авијације и хеликоптера у ваздухопловној подршци Приштинског корпуса на простору Космета. Наиме, пилоти наше јуришне авијације (авиони орао и галеб-4), од 25. марта до 4. априла 1999. године, извршили су, по позиву са командног места 3. армије, 24 лета и дејствовали по 15 објеката. У овим дејствима нарочито се истакла 241. ловачко-бомбардерска ескадрила. Она је извршила више од 50 одсто ватрених дејстава. На челу ескадриле, 25. марта, при дејству на шиптарско упориште на планини Чичавица, у рејону села Ликовац, погинуо је њен командант потпуковник Живота Ђурић, прва жртва стратегијске групације РВ и ПВО. Наши транспортни хеликоптери, где посебно истичем 787. транспортну ескадрилу, за потребе Приштинског корпуса извршили су 104 лета, при чему су превезли до и од Кошара и Ђеравице 94 рањеника, неколико усмрћених бораца, 113 путника и близу 10 тона потрошног материјала. И ово је покрио вео заборава. Храбри и отаџбини одани пилоти извршили су задатак, тачно онако како је од њих тражено и повукли се иза завесе која је покрила њихово велико дело. Хвала им – каже генерал Смиљанић.

-----------------------------------------------------------------------------------

Млађе колеге не занима моје ратно искуство

Да ли млађе генерације официра Војске Србије изучавају искуства из рата 1999. године? „По мојим сазнањима, наша војнонаучна мисао и њене институције немају ни у замисли уопштавање сазнања о рату 1999.године. Осим прописаних Оперативних извештаја које су све оперативне и стратегијске групације урадиле и доставиле Генералштабу ВЈ по завршетку рата, мислим да више ништа није рађено и урађено.Не зове ме нико да млађим колегама преносим своја сазнања и искуство, а оно је баш велико. Напротив, и ја и моје колеге из рата, посебно генерали са највиших положаја, до скоро смо били непожељни у свим војним и државним институцијама. Као потврда томе је и чињеница да је мени, ратном команданту стратегијске групације РВ и ПВО 2007. године забрањен улазак у зграду команде РВ и ПВО у Земуну”, каже генерал Смиљанић.

Сутра: Клевета је да смо обарали наше „мигове 29”