Zaboravljeni podvizi pilota „orlova” 1999. godine

Svakog proleća, od 24. marta do 10. juna, obeležavaju se godišnjice događaja iz NATO agresije 1999. godine. Govori se o herojstvu pilota „migova 29”, obaranju „nevidljivog” F-117A, ponekad o obaranju F-16, obeležavaju se datumi velikih stradanja i rušenja važnih objekata. Istovremeno, mnogi važni događaji vezani za ovaj rat nepoznati su široj javnosti. U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” o manje poznatim zbivanjima govori penzionisani general-pukovnik Spasoje Smiljanić, ratni komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane (RVi PVO) Vojske Jugoslavije.

–Našem narodu je još nepoznato šta je sve naša vojska, a samim tim i strategijska grupacija RV i PVO, uradila u pripremnom periodu kako bi što spremnije dočekala oružanu agresiju NATO. U RV i PVO zadivljuje činjenica da smo u periodu pripreme, osim objekata nepokretnosti, pokrenuli gotovo sva pokretna materijalna sredstva, oko 50.000 tona, i razmestili na nove lokacije. Izašli smo iz mnogih objekata, čak i onih za koje je malo ko očekivao, kao što je Operativni centar PVO Stari Banovci. Agresor u prvom udaru na mirnodopskim lokacijama nije zatekao ni jednu našu jedinicu – kaže general Smiljanić.

Manevri koje smo vršili, kaže on, u pripremi i u toku rata, mogu biti pouka drugim vojskama. Jedinice PVO i vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja (VOJIN) u toku rata su izvršile 689 manevara, pri čemu nijedna jedinica u manevru nije otkrivena i napadnuta. Izrađen je veliki broj maketa aviona, radara, lansirnih rampi, stanica za vođenje raketa i „poturen” neprijatelju za dejstvo.

– Manevar i maskiranje doveli su ministra odbrane SAD Vilijama Koena u situaciju da pred Kongresom izjavi Srbi su sakrili svoju PVO. Opravke poletno-sletnih staza u toku borbenih dejstava, razminiranje aerodroma posle dejstva kasetnim bombama, uspostavljanje i održavanje veza komandovanja sve vreme rata bez minuta prekida, pa to je prava rapsodija domišljatosti, upornosti i profesionalnosti pripadnika RV i PVO. Ako se ovome dodaju hrabra poletanja naših pilota, vatrena efikasnost naših raketaša, istrajnost i upornost vojinovaca, onda eto bezbroj događaja i borbenih efekata koji mogu biti primer za ugled srpskim starešinama i vojnicima – ističe general Smiljanić.

Mnogi ratni događaji, pa i podvizi, ostali su nepoznati široj javnosti.

– Pa, skoro da je sve što su pripadnici RV i PVO radili i uradili, sa toliko muke i žrtvovanja, ostalo nepoznato. Odmah po dolasku na vlast „dosovske demokratije” sve je prekrio veo tajne i zaborava. Počelo je oblikovanje javnog mnjenja fabrikovanjem mnogih neistina i laži – da odbranu zemlje nije trebalo vršiti, da bi nam bilo bolje da smo se na početku predali. Vojsci i državnom vrhu pripisana je krivica za NATO agresiju, a na toj floskuli otpočeto je odvođenje u Hag generala i političkih lidera, bez dokaza o krivici, sa optužbom „kriv si”, dokaži da nisi! Ako bih sada hteo da izdvojim šta je podvig,a zaboravljen, to su letovi naše jurišne avijacije i helikoptera u vazduhoplovnoj podršci Prištinskog korpusa na prostoru Kosmeta. Naime, piloti naše jurišne avijacije (avioni orao i galeb-4), od 25. marta do 4. aprila 1999. godine, izvršili su, po pozivu sa komandnog mesta 3. armije, 24 leta i dejstvovali po 15 objekata. U ovim dejstvima naročito se istakla 241. lovačko-bombarderska eskadrila. Ona je izvršila više od 50 odsto vatrenih dejstava. Na čelu eskadrile, 25. marta, pri dejstvu na šiptarsko uporište na planini Čičavica, u rejonu sela Likovac, poginuo je njen komandant potpukovnik Života Đurić, prva žrtva strategijske grupacije RV i PVO. Naši transportni helikopteri, gde posebno ističem 787. transportnu eskadrilu, za potrebe Prištinskog korpusa izvršili su 104 leta, pri čemu su prevezli do i od Košara i Đeravice 94 ranjenika, nekoliko usmrćenih boraca, 113 putnika i blizu 10 tona potrošnog materijala. I ovo je pokrio veo zaborava. Hrabri i otadžbini odani piloti izvršili su zadatak, tačno onako kako je od njih traženo i povukli se iza zavese koja je pokrila njihovo veliko delo. Hvala im – kaže general Smiljanić.

-----------------------------------------------------------------------------------

Mlađe kolege ne zanima moje ratno iskustvo

Da li mlađe generacije oficira Vojske Srbije izučavaju iskustva iz rata 1999. godine? „Po mojim saznanjima, naša vojnonaučna misao i njene institucije nemaju ni u zamisli uopštavanje saznanja o ratu 1999.godine. Osim propisanih Operativnih izveštaja koje su sve operativne i strategijske grupacije uradile i dostavile Generalštabu VJ po završetku rata, mislim da više ništa nije rađeno i urađeno.Ne zove me niko da mlađim kolegama prenosim svoja saznanja i iskustvo, a ono je baš veliko. Naprotiv, i ja i moje kolege iz rata, posebno generali sa najviših položaja, do skoro smo bili nepoželjni u svim vojnim i državnim institucijama. Kao potvrda tome je i činjenica da je meni, ratnom komandantu strategijske grupacije RV i PVO 2007. godine zabranjen ulazak u zgradu komande RV i PVO u Zemunu”, kaže general Smiljanić.

Sutra: Kleveta je da smo obarali naše „migove 29”