Страх од далековода остао над Винчом

Интервенцијом полиције окончана је петодневна блокада градске депоније у Винчи, али житељи овог села и суседног насеља Радмиловац најављују наставак протеста. Сматрају да њихов страх од зрачења далековода из ЕМС-овог пројекта „Београд 20”, који би требало да буду постављени изнад њихових домова, има реално утемељење. Главни аргумент су им препоруке које је у вези са овом облашћу дао ЦЕРН (Европски пројекат за нуклеарна истраживања), највећи центар за истраживање елементарних честица.

– Не бисмо предузели блокаду улаза у градску депонију на основу паушалних процена. Посебно смо забринути што се двориште школе „Никола Тесла”, коју похађа 2.300 основаца, налази недалеко од линије где би требало да буду постављени водови – истиче Дејан Миловановић, један од учесника протеста из Радмиловца.

Он тврди да се у последњих неколико дана, откада је депонија била блокирана а проблем доспео у јавност, окупљенима обратило више стручњака и да је протест настављен после консултација са њима.

– Позивамо представнике државе задужене за овај пројекат да се ризик од штетног поља које емитују далеководи процени у сарадњи са независним институцијама и експертима, а не само оним установама под контролом републике – апелује Миловановић.

Представници „Електромреже Србије” тврде да су примењени највиши стандарди безбедности, а да ће каблови далековода бити чак 10 метара виши него што налаже регулатива ЕУ. Такође наглашавају да нема никакве опасности по здравље житеља кућа испод стубова, као ни ђака и деце у оближња два вртића.

Александар Павловић, руководилац овлашћене лабораторије за испитивање нејонизујућег зрачења Института „Никола Тесла”, каже да је проучио студију о утицају зрачења далековода на животну средину, коју је према налогу ЕМС-а урадио „Електроисток пројектни биро”, који је и пројектовао водове.

– Ивица школског дворишта је на око 50 метара од далековода, а школа и учионице су још удаљеније. Уз остале параметре, попут напона и ваздушних струја, вредности зрачења су занемарљиве. За школу и вртиће могу са стопроцентном сигурношћу да тврдим да су безбедни. Што се тиче кућа, свака захтева посебну анализу, коју нисмо радили – истакао је Павловић.

Ову област регулише Закон о заштити од нејонизујућег зрачења и још шест правилника, а наша регулатива два и по пута је оштрија него што налажу препоруке Европске уније.

– Страх од нејонизујућег зрачења постоји и у државама ЕУ, али се у највећем броју случајева ради о неоснованој забринутости – наводи Павловић.

И др Срђан Борјановић из Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић”, каже да не постоје докази о штетном дејству нејонизујућег зрачења на здравље људи.

– Истина је да постоје научни радови који упозоравају на опасност од малигних болести код људи који живе у близини високонапонских далековода. Али, истраживања нису потврдила узрочно-последичну везу између нејонизујућег зрачења и оболевања од карцинома – каже др Борјановић.

--------------------------------------------------------------------------------

Нелегалне куће закон не штити од зрачења

Александар Павловић истиче да се подзаконски акти који се тичу заштите становништва од нејонизујућег зрачења не односе на власнике који су куће саградили на траси која је предвиђена за изградњу далековода.

На потесу Ритопек – Лештани – Винча на траси далековода има 42 нелегално изграђене куће, каже Биљана Губеринић, начелница одељења за урбанизам општине Гроцка. Али, осим њих, постоји и седам објеката чији власници имају грађевинске дозволе, које за ту локацију практично нису могли да добију од када је 1986. земљиште намењено за стубове далековода. 

– То је био превид, јер пре десетак година када су издате дозволе нису постојали дигитализовани планови. Не знам да ли су се власници жалили. Мој посао није да процењујем хоће ли бити обештећени – истакла је Губеринићева.

--------------------------------------------------------------------------------

Трафо у Миријеву за стабилни струјни ток

Трафо станица од 400 киловолта, каква ће бити „Београд 20” у Миријеву, у престоници постоји само у Лештанима, док их у Србији има 17. Реч је о трафо станицама најјаче снаге у Европи, не рачунајући Русију.

Трафо „Београд 20” део је Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије који је електроенергетски пандан гасоводу „Јужни ток”. Када за 18 месеци проради, обезбедиће дугорочну електроенергетску сигурност републике и главног града, због чега се и третира као пројекат од највећег јавног значаја.