Готовински кредити на краћи рок

Сви који су приморани да узму готовински кредит како би  намирили нагомилане дугове и неплаћене рачуне на које "цуре" камате, а прети и судска заплена ствари, ишчекују какву ће судбину имати једина "сламка спаса". Истина, та сламка је скупа као да је од сувог злата, али спасава у невољи.

Нова "рунда" разговора између банкара и гувернера НБС, после прослеђених предлога на његових осам мера, за сада тајновитих, за "стезање омче" око готовинских кредита најављена је за понедељак. Гувернер и представници банака би тада требало да утаначе под којим условима и на који рок ће се од краја овог месеца или септембра одобравати готовински кредити. Да ли ће и шта ће од банкарских предлога гувернер прихватити обелоданиће се после викенда, а за сада је извесно да ће банке морати да смање пласмане популарних готовинских позајмица.

Банкари се боре да период враћања готовинских кредита буде барем пет година.  А да ли ће се само или, пре свега, скратити рокови отплате видеће се. Једно је сигурно – они којима највише треба готовинска позајмица, а то су сви који имају најмања примања, извући ће најдебљи крај и платити цех за прекомерну потрошњу у земљи која подгрева инфлацију.

Наиме, свако скраћење рока отплате аутоматски ће утицати и на висину рате. То значи да ће они који имају најмања примања моћи да узму најмањи износ кредита. Рецимо, ако неко има плату од 30.000 динара, са којом може месечно да се задужи код банке максимално 10.000 динара, може добити позајмицу на годину дана од 120.000 динара. Уколико би се задужио на три године добио би на руке 360.000 динара. Мало или много – зависи од потреба. Управо због ограничења рате на трећину плате банке су до сада понудиле готовинске кредите и на десет година.

Пословне банке, чини се, утишале су "рафале" којима су "бомбардовале" грађане понудом готовинских кредита преко ТВ станица, билборда, новина... Упркос томе, глад за кредитима је све већа, а када је нешто неопходно и не пита се за цену. Нарочито најсиромашнији слојеви који решавају егзистенцијална питања узимају такве позајмице, и делом зато што грађани нису у могућности да се одрекну дневних потреба које имају. Не мали број грађана један кредит замењује другим, само у већем износу, и враћа га такозваним рефинансирањем претходној банци. У тај зачаран круг улази све више грађана Србије.

Само у првој половини године ненаменски кредити су увећани за 13 милијарди динара. Упркос томе што су каматне стопе и даље веома високе и што су у Србији по висини рекордне у Европи, крећу се од 11,3 па чак до 30 одсто годишње. Ваља имати на уму, како истичу економски аналитичари, да је у Хрватској, Румунији и Бугарској цена ових зајмова била у просеку 6,46 одсто.

Да невоља буде још већа, уколико централна банка предузме рестриктивне мере ови већ скупи кредити могли би да буду још "папренији". Тиме ће бити још недоступнији свима којима су потребни, а имају мале плате, али ће повећати дуг и онима који су већ узели готовинске позајмице јер су камате у уговорима променљиве.

Све у свему, банкари и НБС воде битку за готовинске кредите који требају грађанима, а који би зато морали да буду свесни шта их чека у случају да не могу да врате дуг. Поготово је непредвидљиво за оне који би у будућности остали без редовних плата или радног места. Инфлација је, бар за сада, под контролом јер би у супротном дужници врло тешко могли да отплаћују свој дуг – али шта ће бити за пет или десет година...