Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Једанаест питања за тестирање антисемитизма

Једанаест питања за тестирање антисемитизма
У свету живи 13,8 милиона Јевреја, што је 0,2 одсто светске популације, иако чак 48 одсто грађана на планети мисли да Jевреји чине више од један одсто становништва планете, то јест да их има најмање 70 милиона. Девет одсто мисли да у свету живи 1,4 милијарде Јевреја (Фото Танјуг)

Да ли мислите да су Јевреји лојалнији Израелу него било којој земљи у којој живе? Да ли мислите да Јевреји имају сувише моћи у пословном свету? На прво питање позитивно је одговорило 60 одсто анкетираних грађана Србије, док је на друго, чак 65 одсто људи рекло „да”.

На основу одговора на још девет питања која одражавају негативне стереотипе о Јеврејима, Србија спада међу просечно антисемитске земље. Статистичким језиком казано, индекс антисемитизма у Србији износи 42, што значи да је у нашој земљи 42 одсто грађана позитивно одговорило на питања која се сматрају стереотипним о Јеврејима. Интересантно је, рецимо, да у Србији живи више антисемита него у Хрватској, у којој је индекс антисемитизма 33 одсто.

То су само неки резултати истраживања које је објавила Антидефамациона лига (АДЛ), међународна јеврејска невладина организација, по којој око 1,9 милијарди људи широм света има антисемитске ставове, од којих највише на Блиском истоку и у северној Африци. Најмање антисемитских ставова је у Океанији.  

У истраживању без преседана,које је АДЛ спровела у 102 земље, у покушају да први пут успостави Глобални индекс степена и интензитета антијеврејских осећања, прецизирано је да је антисемитизам и даљеприсутан широм света.

Тако, на пример, у целом свету живи укупно 13 милиона Јевреја, иако чак 48 одсто грађана на планети мисли да Јевреји чине више од један одсто становништва планете, то јест најмање 70 милионаљуди. Али, 18 одсто грађана света иде даље у предрасудама и сматра да Јевреји чине више од 10 одсто популације света – дакле, 700 милиона људи. Ни ту се, међутим, стереотипи о Јеврејима не заустављају, те девет одсто целокупне светске популације мисли да Јевреји чине чак 20 одсто популације или фантастичних1,4 милијарде људи.

Према најновијим резултатима истраживања, 25 одсто човечанства гаји нека антисемитска осећања, док 35 одсто људи широм света никада није чуло за холокауст. Више од четвртине испитаника, то јест 26 одсто њих, одговорило је са „вероватно тачно” на шест или више од 11 негативних стереотипа о Јеврејима. У западној Европи ситуација је много боља, са 94 одсто испитаника који су упознати са историјом, наводи се у саопштењу на сајту АДЛ.

Највећа концентрација испитаника са антисемитским ставовима забележена је у блискоисточним и северноафричким земљама (74 одсто), док је у осталим регионима света просек таквих испитаника 23 одсто.

У источној Европи антисемита у просеку има 34 одсто, у западној Европи 24, у подсахарској Африци 23, а у Азији 22 одсто, док их је на америчком континенту регистровано 19 одсто.Најмање их је у Океанији – 14 одсто.

Међу европским земљама у антисемитској категорији предњачи Грчка са 69 одсто антисемитских испитаника, док у неким земљама антисемитизма скоро да и нема, као што су скандинавске државе и Вијетнам, Лаос и Филипини.

АДЛ, чије је седиште у Њујорку, користи индекс са 11 питања као кључно мерило у истраживањима о антисемитским осећањима у САД у последњих 50 година. – Први пут имамо реалан осећај колико је антисемитизам данас и даље присутан широм света – рекао је Абрахам Фоксман, национални директор АДЛ. Према његовим речима, подаци из Глобалног индекса чине најсвеобухватнију процену до сада о антисемитским ставовима на глобалном нивоу, обухвативши 102 земље и територије у седам главних светских региона и око 88 одсто укупног светског одраслог становништва.

Анкета чији су резултати доступни на интерактивном веб-сајту global100.adl.org, пружиће истраживачима, студентима, владама и јавности директан приступ најновијим подацима о антисемитизму у свету и о томе како се они разликују по верским, етничким, националним и регионалним критеријумима.

На табели су земље и територије рангиране од најмање до највише антисемитске. – Ниво антисемитизма у неким земљама и регионима, чак и тамо где нема Јевреја, у многим примерима је шокантан – казао је Бари Кертис-Лашер из руководства АДЛ.

Он је изразио наду да ће резултати ове анкете „пробудити” владе, међународне институције и људе „од савести” и указати им да антисемитизам није само остатак из прошлости, већ да је и данас присутан.

Ипак, постоје и веома охрабрујући знаци – у већини англофоних земаља, проценат антисемитизма је 13 одсто, што је далеко мање од укупног просека, а 28 одсто испитаника у свету сматра да ниједан од 11 антисемитских стереотипа „вероватно нису тачни”, истиче АДЛ.

Земље са протестантском већином генерално имају најмањи проценат антисемита, у поређењу са било којом другом земљом са верском већином.

Подаци су сакупљани на 96 језика и дијалеката путем телефона и директних разговора, а одговарали су на 11 питања укључујући класичне стереотипе о моћи, лојалности, новцу и понашању Јевреја.

-------------------------------------------------------------------------------

Једанаест стереотипа о Јеврејима

1. Јевреји су лојалнији Израелу него било којој земљи у којој живе (60 одсто анкетираних у Србији се слаже)

2. Јевреји имају сувише моћи у пословном свету (65 одсто)

3. Јевреји имају сувише моћи на међународним финансијским тржиштима (58 одсто)

4. Јевреји брину само о својимсународницима (45 одсто)

5. Јевреји имају превише контроле над глобалним пословима (38 одсто)

6. Људи не воле Јевреје због начина на који се Јевреји понашају (51 одсто)

7. Јевреји мисле да су бољи од других (28 одсто)

8. Јевреји сувише контролишу Владу САД (36 одсто)

9. Јевреји сувише контролишу глобалне медије (37 одсто)

10. Јевреји сувише говоре о ономе што им се десило у холокаусту (25 одсто)

11. Јевреји су одговорни за већину ратова у свету (28 одсто)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.