Смиљанић: Нисмо обарали наше „мигове 29”

Један од најупечатљивијих ратних догађаја јесте полетање пилота ловачких авиона „миг 29” на пресретање неупоредиво многобројније авијације НАТО-а.

– Био је то исказ родољубља и патриотизма одважних и храбрих пилота. Њихова борбена енергија, коју су показали, поколебала је непријатеља, али и више од тога, била је то варница којом је распаљен борбени морал свих припадника РВ и ПВО, па и војске, а народу послата порука – спремни смо да бранимо нашу земљу. Свесни односа снага, они су ушли у неравноправну борбу у ваздуху, борбу за морал војске и народа, за оне војнике размештене на простору Космета и оне који су пали на Кошарама и Ђеравици, за војиновце и ракеташе, који су стрпљиво и храбро седели у својим радарским кабинама и станицама за вођење ракета, свесни чињенице да сваког момента по њима може бити извршен удар – каже пензионисани генерал-пуковник Спасоје Смиљанић, ратни командант РВ и ПВО.

Међутим, неки пилоти „мигова 29” су после ратаговорили о неисправним авионима, о отказима радара.

– Било је ту и има, још увек, много ружних констатација и изјава, онако паушално без правих показатеља и доказа. Можда су најтеже оне изјаве које оптужују политички и војни врх да су под принудом слали пилоте на полетање, или још, можда теже, да са јединицама ПВО није било садејства и да су ракетне јединице дејствовале по нашим авионима, а не НАТО ловци – истиче генерал Смиљанић.

Да ли су били исправни радари на „миговима 29”?

 – На то одговор најбоље даје извештај мог помоћника за ваздухопловнотехничку службу, ваздухопловнотехничког инжењера пуковника Душка Милосављевића: „У оквиру припреме ваздухопловнитехничких и техничких материјалних средстава, за очекујућу агресију, на свим исправним авионима, извршена је провера исправности радара употребом мобилног комплета МК-9.12. и сви су „прошли” самоконтролу, тако да се може тврдити да су сви радари на авионима који су полетели били исправни. Може се говорити само о смањеном домету радара. Изворне могућности радара на авиону „миг 29” су откривање циљева у ваздуху површине од 3 квадратна метра (без електронског ометања) на даљини до 90 километара. Током времена, због слабљења карактеристика ЛБВ цеви (цев са путујућим таласима), домет радара је био смањен за око 20 одсто изворних могућности. За ово смањење пилоти су знали. До престанка рада („отказа”) радарских система вероватно је долазило, али не због техничких разлога, већ због јаког електронског ометања које је непријатељ примењивао према свим нашим радио и радарским средствима. Да ли су наши пилоти предузимали прописане мере на ова непријатељска дејства, то они знају. На крају, пилот је у авиону потпуно суверен и неприкосновен. Он, и само он, одлучује да ли ће започети, наставити или прекинути лет, ако је дошло до било каквог одступања од прописаног и програмираног. Због тога постављам питање пуковнику Драгану Илићу, да ли је био принуђен на полетање 24. марта 1999. када му је на стартној линији за полетање са аеродрома у Нишу отказао радар, како је изјавио 27. марта ове године у емисији „Да, можда, не” РТС-а? – каже генерал Смиљанић.

Медији, па и сами пилоти, тврдили су да су неки од наших „мигова 29” оборени и дејством наше ПВО.

– У поменутој емисији „Да, можда, не” потпуковник пилот-ловац Предраг Милутиновић је изјавио, без било каквог показатеља и доказа, да су њега 24. марта 1999.године, док је летео од Крушевца према аеродрому у Нишу, обориле наше ракетне јединице из рејона Ниша. Колега пилот је против колега ракеташа изнео оптужбу, без иједног доказа, емисија се завршила и шта је остало? Оптужба, смишљена клевета, нека програмирана ујдурма или шта? Ево неких показатеља и чињеница: те ноћи авион, којим је пилотирао Милутиновић, када је погођен и оборен (пилот искочио) налазио се између Крушевца и Рибарске Бање на висини 1.800 метара апсолутне висине, на крајњем домету дејства ракетне батерије „куб”, која је била у рејону Ниша, ватрени положај село Трупале. На крајњем домету, али само у условима да је између авиона и батерије била равна плоча без икаквих орографских узвишења(препрека). Међутим, између њих се налазио Мали Јастребац. Авион је на висину на којој је летео, за поменуту батерију био у радарској сенци Малог Јастребца, те иста по њему није могла дејствовати. Друге батерије око града Ниша биле су знатно изван могућег домета дејства. Ако овоме додам и чињеницу да те ноћи ниједна батерија система „куб” у рејону Ниша није дејствовала, онда се поставља питање зашто господин Милутиновић за обарање авиона оптужује своје колеге ракеташе, а не НАТО ловце? Сви подаци о лету авиона,месту пада, времену и висини лета, као и подаци о распореду ракетних јединица око Ниша налазе се евидентирани у прописаним документима. Мени остаје питање у чијем је интересу да се и даље манипулише људима који су у одбрани отаџбине часно обавили свој задатак – каже генерал Смиљанић.

---------------------------------------------------------------------------

Авиони су били тестирани као после генералног ремонта

Тачна је констатација да је на авионима „миг-29” био истекао временски рок рада од девет година, од времена увођења(1987. и 1988. године) у оперативну употребу. Али је и тачна чињеница да је на свим авионима који су употребљени у борби, било извршено продужење рока рада, два пута 15 одсто укупног временског рока рада, што одобрава и сам произвођач авиона. По извршеним радовима сви авиони су тестирани(и прошли тест) на дијагностичкој опреми МК-9.12, истој онаквој на којој се врши тестирање после генералног ремонта, каже генерал Смиљанић.