Стечајем до новог посла

Чачак – Некада велики српски произвођач уређаја за домаћинство гасио се полако, али још постоји. Приватизација „Слобода апарата” започета је 2005, али никад није спроведена. Производне линије заустављене су 2008. Следећег лета колектив је ушао у поступак реструктурирања, а 406 од укупно 450 радника, један за другим, прешло је у војну компанију „Слобода”.

Тако „Апарати” данас имају само двојицу запослених – директора и руководиоца маркетинга и, мада изгледа необично, чекају стечај како би предузеће кренуло са нулте тачке.

– Већ четири године траје усвајање програма реструктурирања јер Агенција за приватизацију, једноставно, не решава то питање и поред ургенција из Министарства одбране. Компанија је преузела све раднике и терет отплате кредита „Апарата” од милион евра Комерцијалној банци. Кад је све усагласила са Агенцијом неки њени људи су промењени, а други који су дошли на њихово место рекли су да то тако не може – каже за „Политику” Зоран Стефановић, извршни директор компаније „Слобода”.

Он истиче да је компанија убедљиво највећи поверилац „Апарата” са потраживањем од 650 милиона динара. Тим програмом имовина фабрике уређаја за домаћинство подељена је на два, приближно једнака дела.

– Овај у Јездини и Придворици припао би компанији, али је потребно да се то изнесе пред владу и преведе на Министарство одбране, док би погони у Љубићу остали у власништву „Апарата”, који би после тога били уведени у стечај. Тако би повериоци „Апарата” могли бар делимично да се намире, а предузеће би имало јасну позицију за покретање неке нове производње – вели Стефановић.

Многи несуђени улагачи, од „Кончара” до „Фокса”, довођени су у везу са оживљавањем „Апарата”, а најновије друштво у том низу јесте „Металац” из Горњег Милановца. Са „Слободом” је урађена студију о покретању производње штедњака и других уређаја, али пре тог дана морају да буду рашчишћена дуговања „Апарата” и власнички односи.

Директор АД „Слобода апарати”, Миле Симовић, рекао нам је да укупна дуговања те фабрике, по свим основама, сада износе око 21 милион евра.

– На листи највећих поверилаца су, поред компаније „Слобода”, и бивши радници „Апарата” којима се дугује од три до 15 плата, односно укупно око 380 милиона динара. Дуговања Фонду за развој износе 420, „Електродистрибуцији” 174 милиона – наводи Симовић.

Он каже да имовина „Апарата” вреди око пет милиона евра. Урађена је и нова процена оне половине, на локацији у Љубићу, која би остала „Апаратима” и предвиђена је за приватизацију. По налазу судског вештака та половина вреди 2.450.390 евра, али се од тога мора одузети земљиште, јер припада држави.

Влада Србије је 6. маја предложила измене Закона о приватизацији којима се повериоци спречавају да од предузећа, која ће се тек приватизовати, принудно наплате своја потраживања настала до краја 2007. године. Та одредба, дакле, тиче се и „Апарата” па смо Симовића питали кад су настала дуговања ове фабрике?

– Нека потичу још из времена после бомбардовања, али тачан износ може да буде утврђен тек детаљним прегледом свих потраживања.

„Слобода” је основана 1948. године производећи артикле за ЈНА, противавионску муницију и противградне ракете. Већ 1958. од војног је одвојен цивилни део који је тада почео производњу усисивача „минор г” по лиценци немачког „Прогреса”. Две године касније овде је направљен први штедњак на бутан гас „ кн – 3” („Ињис”) и за два лета продато је чак 20.000 тих апарата. Производња фрижидера („Ињис”) освојена је 1961. године, а 1964. и израда полуаутоматских машина за прање рубља („Рибер”), док је истовремено израда емајлираног посуђа уступљена „Металцу” из Горњег Милановца. У Москви, 2. априла 1970, „Слобода” је потписала уговор о испоруци чак 50.000 штедњака за купце из СССР-а.

Миле Симовић је саопштио да су „Апарати” у бомбардовању 1999. године претрпели штету на опреми, грађевинама и капиталу у износу од 64 милиона евра.