Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Већи извоз Гаспрома у ЕУ

Већи извоз Гаспрома у ЕУ
Алек­сеј Ми­лер (Фото Фонет)

Према извештајима агенција

Будимпешта – Мађарски премијер Виктор Орбан и први човек руског „Гаспрома” Алексеј Милер позвали су на убрзану изградњу „Јужног тока”, сложивши се да је тренутна ситуација са Украјином доказ да је тај гасовод кључан за снабдевање Европе гасом, јавила је мађарска агенција МТИ. Шеф прес-службе мађарског премијера Берталан Хаваши изјавио је за МТИ да су се Орбан и Милер сложили да је тренутна ситуација у Украјини доказ да је изградња гасовода „Јужни ток” кључна са становишта сигурног снабдевања Европе гасом. Они деле мишљење да изградња гасовода мора бити убрзана, пренео је Хаваши.

Премијер Мађарске и извршни директор „Гаспрома” су указали и на нови развој ситуације када је „Јужни ток” у питању, с обзиром на то да се том пројекту придружила и Аустрија.

Гасоводом „Јужни ток” руски гас ће се испоручивати Европи преко Црног мора, заобилазећи Украјину чији су спорови са Москвом претходних година неколико пута доводили до прекида испоруке гаса Европи, наводи мађарска агенција.

Истовремено је стигла и вест да је „Гаспром” снизио Литванији цену гаса за 20 одсто. Испорука овог, јевтинијег гаса, почеће 1. јула.

Како је изјавио представник за штампу „Гаспрома” Дмитриј Чадога, Литванија ће убудуће добијати гас по цени од 370 долара за хиљаду кубних метара.

Литвански званичници су почетком маја најавили ово појевтињење. Тада је саопштено да ће Литванија гас по овој цени добијати до истека важећег уговора – 31. децембра 2015. године.

Литванија је, иначе, годину дана преговарала са „Гаспромом” о снижењу цене.

Поводом кризе у Украјини светски медији посвећују велику пажњу извозу руског гаса у Европу. Европска унија, у процепу између својих економских интереса и политичких притисака да се уведу што оштрије санкције Москви, у Бриселу највише разговара о начинима да се смањи енергетска зависност од Русије. И док ЕУ тражи могућа и исплатива решења, руски „Гаспром” је повећао испоруке гаса Европи.

„Упркос смањеној потражњи и умереној зими, ’Гаспром’ је у првом кварталу 2014. године повећао испоруке гаса у ЕУ“, изјавио је Сергеј Комлев, руководилац „Гаспрома” за извоз, на конференцији „Енергетски дијалог: Русија –ЕУ“.

Агенција РИА Новости наводи и конкретне податке. У првом кварталу „Гаспром” је повећао испоруку гаса у ЕУ за 2,6 одсто – на 42,7 милијарди кубних метара. У истом периоду испоруке гаса из Алжира смањене су за 2,8 одсто, из Катара за осам одсто и из Нигерије за 6,8 одсто. Испоруке гаса из Либије остале су на нивоу првог квартала 2013. године.

„’Гаспром’ је фактички повећао своје присуство на европском тржишту“, изјавио је Комлев. „И то упркос најављеној политици ЕУ да ће смањити зависност од куповине руског гаса.“

У потрази за гасом који би заменио, или барем смањио, увоз из Русије ЕУ је добила понуду да купује гас од САД. Такво је решење, наводи РИА Новости, могуће, али сигурно не исплативо. Руски стручњаци тврде да би амерички гас за Европу коштао око 450 долара за хиљаду кубних метара, што је осетно више од цене коју може да понуди „Гаспром”.

Ж. Р.

----------------------------------------------

Како је Милер избегао санкције

Москва – Извршни директор руског гасног гиганта „Гаспрома” Алексеј Милер избегао је да се нађе на „црној листи” санкција Европске уније захваљујући лобирању европских енергетских компанија, пише московски дневни лист „Ведомости”.

Милер се најпре нашао на тој листи, заједно са још 13 руских функционера, али је касније, на инсистирање „Гаспромових” партнера у Европи, Милерово име изостављено са листе, пише руски дневник, позивајући се на неименоване изворе. „Ведомости” даље наводе да су европске компаније забринуте, јер би Милерово стављање на „црну листу” могло закомпликовати „Гаспромове” уговоре са Европом, која око једну трећину гаса увози из Русије.

Француске, немачке и италијанске компаније биле су ангажоване на лобирању, у које је, према речима неименованог извора, било уложено доста напора, закључује московски дневник.

Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.