Занемарена знамења

Завод за заштиту споменика културе Београда недавно је донео одлуку о непокретним културним добрима на територији општине Вождовац. Тако је културно добро од изузетног значаја споменик Незнаном јунаку на Авали, док је Родна кућа војводе Степе Степановића у селу Кумодраж културно добро од великог значаја. Међу споменицима  културе су Бањички логор, Митровићев дом на Авали и Стара кућа породице Живковић у Белом Потоку. Археолошка налазишта која имају статус културних добара су налазиште у насељу Чаршија, Рипањ и "Усек" на Бањици. Хотел "Авала" из 1928. године, дело архитекте Виктора Лукомског, проглашен је објектом градске архитектуре, тачније добром које ужива претходну заштиту.

Међу објектима сакралне архитектуре на Вождовцу налазе се Црква свете Марије Магдалене у Белом Потоку из 1883. године, Црква светог цара Константина и царице Јелене из 1911, Црква свете Тројице у Кумодражу из 1924. и истоимена црква у Рипњу из 1892. године. Јавни споменик је споменик Совјетским ратним ветеранима у Белом Потоку, подигнут 1965. године на месту авионске несреће која се догодила 1964. године.

Објекти народног градитељства су "Стара механа" у Кумодражу из прве половине 19. века која ће бити ускоро адаптирана и Стара кућа породице Протић у Рипњу, млађа моравска кућа из прве половине 19. века.

Неколико културно-историјских здања са ове листе је, нажалост, у веома лошем стању, док су поједина знамења сасвим занемарена. Монументални споменик Незнаном јунаку, место са којег се види готово пола града, оштећен је још у току бомбардовања.

Рупе од гелера још нису поправљене, као и оштећени плочник. У општини Вождовац напомињу да ништа не могу да учине, јер је овај споменик у надлежности "Србијашума", док у овом предузећу очито немају намеру да уреде простор око културног добра од изузетног значаја.

Стара прича односи се и на неолитски локалитет "Усек" на Бањици, стар око 6.000 година, који је, ето, преживео ратове, али не и урбанистичко ширење града. Неимари су на месту где су некада биле насеобине винчанских људи саградили гараже и објекте, не хајући при том што су булдожери ровали по остацима прве грнчарске радионице на Балкану.

Омеђено улицама Пауновом, Булатовом и Булеваром ослобођења, ово праисторијско насеље површине око 60.000 квадратних метара делимично је отишло у неповрат "дивљом" градњом, која је процветала крајем деведесетих година прошлог века.

Стручњаци Музеја града Београда тада су успели да спасу нешто мало остатака, а шира акција у коју су били укључени Завод за заштиту споменика културе и Општинска управа Вождовац остала је без ефеката.

– Поступак легализације објеката који су подигнути по ободу археолошког налазишта је у току. Оне бесправно подигнуте куће и локали који не могу да буду легализовани биће сигурно уклоњени, али када ће то бити не могу да прецизирам. На овом потесу налази се пет-шест објеката, али је средишњи и, уједно, најважнији део налазишта зарастао у шибље и коров. Очекујем да се и републичке службе укључе у решавање овог, пре свега, националног проблема, јер једно од највећих богатстава пропада пред очима јавности – каже Горан Лукачевић, председник општине Вождовац.      

Када је реч о Бањичком логору, у општини напомињу да ће простор испред овог споменика културе ускоро бити заштићен подизањем две рампе.

Локалној омладини део код логора служи као полигон за аутомобилске трке, па су надлежне градске службе у сарадњи са општинарима донеле одлуку да полигон буде додатно заштићен. Међутим, када ће две електричне столице, смештене тик уз логор смрти које су, мало је рећи, у стању распадања, бити обновљене, нико не може ни да претпостави.

Ова два напуштена и заборављена сведочанства окупације у Другом светском рату мораће, чини се, да сачекају још извесно време, јер у општини напомињу да је пројекат адаптације целог логора у завршној фази.