Џуџевић постаје Џуџо

Нови Пазар – Председник Бошњачког националног већа (БНВ) Есад Џуџевић најавио је дугорочни национални пројекат у којем је предвиђено да припадници ове националне мањине из својих презимена одстране „наметнуте” додатке „вић” и „ић”. Он сам, каже, поступиће у складу са прокламованим циљем.

– Већ за десетак дана отићи ћу у месну канцеларију да вратим презиме својих предака – обећава Џуџевић.

Он наводи да су се његови преци, прадеда и деда презивали Џуџо, отац Шабан је рођен са тим презименом 1905. године, а касније, када су српске „окупационе” снаге 1912. године попалиле матичне књиге, придодато му је „вић”.

Џуџевић сматра да су ови додаци насилно припојени бошњачким презименима у последњих стотину година, односно од 1912. године, од када је Санџак у саставу Србије и Црне Горе.

– После Балканских ратова попаљене су матичне књиге у којима су Бошњаци уписивани са својим изворним презименима. Приликом поновног уписа у нове књиге њиховим презименима припојени су ови додаци – каже Џуџевић позивајући се на истраживања Друштва историчара Санџака, које делује под окриљем БНВ-а.

Он каже да је реч о дугорочном пројекту БНВ-а, како би што већи број Бошњака у Србији до наредног пописа становништва 2020. године вратио своја првобитна презимена и тиме „афирмисао своје културне посебности”.

Председник Друштва историчара Санџака Реџеп Шкријељ, професор на Државном универзитету у Новом Пазару, каже да постоји више извора на основу којих Бошњаци могу доћи до својих старих презимена без „ић” и „вић”.

– То су нишани (надгробни споменици) старији од сто година на којима је тешко наћи садашња презимена.

Затим, извори су и тапије и сведочанства о завршеним медресама из тог периода и разна друга документи која се могу наћи у архивима – каже Шкријељ.

Хоће ли актуелни „технички” председник БНВ Есад Џуџевић бити усамљени пример промене презимена или ће његова кампања бити масовно прихваћена међу Бошњацима тешко је рећи с обзиром на оштре критике које на рачун ове иницијативе стижу управо од бошњачких политичких представника. Он рачуна и на то да је реч о, за грађане скупом пројекту, јер он значи промену личних карата, пасоша, осталих исправа и докумената. За бројније породице то би били високи издаци.

– Постоји нека врста договора са институцијама у Сарајеву да се овим пројектом обухвате и Бошњаци у Босни и Херцеговини. Наш партнер би могла да буде Бошњачка академија наука и уметности (БАНУ) – каже Џуџевић, који је председнику БАНУ Фериду Мухићу поводом 11. маја – Дана бошњачке заставе, доделио златну плакету. Тада је и обелоданио пројекат скраћивања бошњачких презимена.