Срби већ са 15 мандата могу у косовску владу

Срби су у претходној косовској скупштини имали 13 мандата, а намера им је да на ванредним парламентарним изборима 8. јуна, поред десет загарантованих места за српску заједницу, освоје још пет до 10 мандата. 

Оптимизам почива на томе што „Срби први пут и северно и јужно од Ибра заједничким снагама крећу у освајање косовског парламента”, како је предизборну ситуацију описао Бранимир Стојановић, градоначелник Грачанице, члан СНС-а и једно од водећих имена са листе „Српска”.

– Уз јаку подршку Београда, овог пута се рачуна на гласове 130.000 Срба на Космету и барем део од 300.000 расељених који су пре 30 или 50 година под принудом напустили покрајину – каже Стојановић.

Осим што више освојених гласова српску заједницу чини пожељнијим партнером у извршној власти, поставља се питање колико Срби, као национална мањина, могу да утичу у тамошњем парламенту и политичком животу, који је скројен према косовским законима.

Наиме, по истеку надгледане независности, косовски устав је 2012. године укинуо 10 резервисаних места предвиђених за српску заједницу, остављајући 10 загарантованих. На ове изборе се излази без тих места, иако су српски посланици месец дана пред распуштање парламента бојкотовали седнице,пошто нису добијали одговор на питање о резервисаним посланичким мандатима у наредном сазиву скупштине. Због одсуства њихових гласова није изгласан ни закон о оружаним снагама Косова, до кога је премијеру у оставци Хашиму Тачију било веома стало.

Наиме, то је, по важећем косовском уставу, један од закона за чије је усвајање била потребна подршка две трећине посланика у парламенту, али и гласови дветрећине посланика мањинских заједница.

Из досадашњег искуства, показало се да осим броја посланичких места у косовском парламенту, пресудну улогу игра чињеница да ли они одолевајупритиску албанских партија и да ли ће бити уједињени, јер су у супротном лак плен у политичким играма.

То ће бити важно и у наредном сазиву, јер предстоји расправа о изменама устава, а постоје назнаке да ће серадити на томе да се вето двотрећинске већине мањинских заједница што више ограничи.

Посланица у бившем сазиву косовског парламента Рада Трајковић сматра да српски посланици нису у потпуности искористили механизме које су имали да ставе вето на питања од интереса за своју заједницу. – Могли смо да спречимо укидање надгледане независности. А зашто није: због неодговорности посланика и разједињености –каже Рада Трајковић.

Лидер Социјалдемократије и бивши посланик Саша Ђокић подсећа да су српски посланици ипак успели двотрећинском већином да спрече градњу у заштићеним зонама Велике Хоче и Призрена, а Комисија за права, интересе и заштиту заједница, у којој је већина Срба, успела је да оспори извештаје Агенције за приватизацију и упути десетине амандмана за мењање закона који су ишли на штету Срба. Он напомиње да су издејствовали и закон о формирању Специјалног суда за ОВК и помогли усвајање закона о продужетку мисије Еулекса, „чију подршку, очигледно је, Срби све више имају”.

Без обзира на број мандата које ће српски представници имати, Трајковићева сматра да је најважније да у парламент уђу млади и образовани људи. – Мењаће се устав Косова и добри познаваоци норматива могли би да утичу на његов садржај, а за нас је битно што можемо да ангажујемо и саветнике из Београда – каже Трајковићева и додаје да то морају да буду „јаки” посланици који ће моћи да анимирају међународну заједницу и сарађују су државом Србијом.

Шеф скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже да је свакако битно колико ће Срби добити гласова, јер ће са петнаестак мандата бити изузетно пожељан партнер свакој албанској странци за формирање будуће власти. – А у извршној власти можете да утичете, ако сте јединствени, на доношење одлука које иду у корист српског народа или које спречавају доношење једностраних о одлука које могу да нашкоде – каже Дрецун.

И он сматра да је потребна снага српских гласова да се приликом израде новог устава спречи избацивање законао неопходној двотрећинској сагласности мањинских заједница за нека питања.

Слободан Петровић, лидер Самосталне либералне странке и заменик премијера у оставци за „Политику”, рекао је да ће на листи бити „сви они којима је национални интерес на првом месту, а не као до сада страначки” и да ће укључити људе из свих области у којима грађани српске националности имају великих проблема. 

 -----------------------------------------------------------------------------------------------------

На „Српској листи” 60 кандидата

Само дан пре истека рока „Српска листа” ће предати имена 60 кандидата. Такозвани Уједињени српски фронт, окупљен око ГИ „Српска”, где ће бити представници Самосталне либералне странке, Листе „Слобода, демократија, правда” – Оливер Ивановић, Социјалдемократије и других политичких српских субјеката, данас ће, по речима Бранимира Стојановића, градоначелника Грачанице и једног од водећих чланова „Српске” предати кандидатуру, а сва имена која се буду нашла на овом списку „значе много у српском политичком, културном, економском, здравственом животу” на територији КиМ.

Незванично сазнајемо да ће приликом поделе власти након конституисања скупштине и скупштинских органа 70 одсто припасти члановима „Српске”, који су и добили већину на новембарским локалним косовским изборима и који слове за једну од водећих политичких српских групација на Космету. Они имају и велику подршку власти у Београду. Преосталих 30 одсто поделиће остале политичке партије које су у овом јединственом српском блоку, а који од јунских избора очекују много.