Опет неиспричана прича

Бели анђео из Милешеве је још 1962. године поздравио Американце у име Европљана, јер је лик архангела Гаврила на Христовом гробу са чувене фреске послат као један од првих кадрова у премијерном сателитском преносу видео-сигнала између Европе и Северне Америке. Нешто касније исти сигнал је послат и у свемир, према могућим ванземаљцима, као позивница да нам се јаве ако их има. Зашто баш наш Бели анђео? Кажу зато што је широм света и наше планете препознат као симбол свеколиког мира.

А о манастиру, или можда тачније Цркви Христовог вазнесења, који је још 1219. саграђен на реци Милешевки, недалеко од данашњег Пријепоља а захваљујући ктитору краљу Владиславу, епископ милешевски Филарет каже:

– Манастир Милешева, вековима називан манастир Светога Саве Српског, а онда у осамнаестом – Милешева по месту где је саграђен, био је и остао духовни и културни светионик српскога народа. Он је то постао савршенством архитектуре и уметности, и снагом култа Светога Саве, чије су свете мошти у манастиру почивале више од три и по века – тако владика у две реченице покушава да сажме причу о манастиру који се прочуо на далеко по Белом анђелу.

Дописано још хиљаду страна

Мада, ако ћемо да будемо прецизни, међународни научни скуп одржан прошле године био је увод у обележавање осам векова ове светиње. Чланови академија наука, историчари, познаваоци уметности, конзерватори, археолози, богослови, наши али и они из Русије, Италије, Бугарске, имали су шта да кажу тим поводом. Да је Милешева упркос богатој научној грађи још до краја неиспричана прича потврђују и два зборника радова, на око хиљаду страна.

– Уприличили смо потом и ликовну колонију, а за почетак септембра заказан је скуп књижевника и песника, после кога ћемо такође објавити зборник радова. Разуме се, о Милешеви је писано, али увек има шта још да се дода и то ћемо тако радити до 2019. – најављује владика Филарет.

– У јуну на платоу почињемо још један велики посао, градићемо Дом Светог Саве јер морамо имати такав простор, биће ту две сале са по 500 места. Ако неко буде касније желео да се овде венча и поведе госте, ето простора. Ипак, вратимо се светињама, да бих подсетио да је манастир Свети Никола у Прибојској бањи још старији од Милешеве јер је грађен у 12. веку, у њему је Свети Сава основао прву епископију, такозвану Дабарску и отуд додатак дабарска митрополији сарајевској. Први епископ је био Христифор Хиландарац, а пошто је тамо нађена чувена ризница 1974, захваљујући Мирјани Шакота једва сам успео да се изборим да четрдесет врло вредних експоната из Београда  буде враћено у бању.

– Имовину, мислим на земљу, почели су да нам  враћају пре пет-шест година. Доста шуме је опет наше, не сва, посебно не у Прибојској бањи где манастиру Свети Никола припада поприлично ливада. Отприлике 60 хектара земље би још требало да буде враћено, али на њој је доста саграђених кућа на плацевима које је држава продала, па бисмо морали да добијемо новчану надокнаду. Када се прерачуна вредност те земље нама припада 18 милиона евра и ја бих макар део тог новца употребио да обновим Прибојску бању – планира владика Филарет.

Ни владика не зна како је успео

Питамо га како је успео да направи такво окружење око манастира.

– Дошао сам овде пре 15 година и нисам очекивао да ће у Милешеви оволико моћи да се уради, а јесте уз Божју помоћ и благослов Светог Саве. Затекао сам један конак, а како смо све ово обновили и направили ни сам не знам да објасним. Овде се догодило чудо, јер пара никад нисмо имали. Онај први конак средили смо уз помоћ и подршку Веље Илића који је био министар у Коштуничиној влади и министра вера Милана Радуловића, изузетно доброг човека.

– Некако је кренуло, један по један објекат. Било је у новинама доста критика и напада на нас, Бранислав Лечић је слао и полицију да заустави радове, да ме ухапсе и затворе рибњак који смо имали на месту данашњег паркинга, мада нам је он био врло користан с обзиром на то да 12 монахиња које ове живе не једу месо већ искључиво рибу. Оне су врло вредне, одржавају пун круг богослужења – истиче епископ милешевски.

Ту су архимандрит Леонтије и остали духовници, сваког дана служе литургију на којој помену три хиљаде имена приложника и осталог васколиког српског народа.

– Милешева је данас нешто сасвим друго у односу на оно што је била. Средином јуна изнесемо 4.000 саксија са цвећем па се читав крајолик зашарени – поносан је епископ.

Судећи по томе колико је мештана и мештанки ангажовано да за плату кувају за госте, сређују собе да блистају од чистоће, праве сир и кајмак, рекло би се да су после пропасти оближњих фабрика нашли добро ухлебље.

– Годишње манастир посети пет-шест хиљада људи, па тако очекујемо за неки дан четрдесетак гостију Канађана и Енглеза. Имамо 350 лежајева, што је сасвим довољно за оне који би да преноће, посебно лети када пођу на одмор на југ. Сви који сврате буду послужени бесплатном кафом, ракијом, соком, шта већ ко хоће. За чишћење конака и послужење плаћамо жене, јер се монахиње баве баштом и другим послушањима. Имамо своју економију, овце, краве, о којима брину радници уз надокнаду – додаје владика Филарет.

Папири били можда у Сарајеву

Милешеви је враћена имовина пре неколико година, а колико је било тешко доказати да имовина Милешеве заиста припадала манастиру, епископ милешевски објашњава:

– Дирекција за реституцију и враћање имовине рекла је да морамо показати какви су наши објекти у Прибојској бањи били пре одузимања 1946. године, што је, наравно, било немогуће. Причам ја то Саву Дерикоњићу овде, директору музеја, и Драгиши Милосављевићу, историчару уметности. И каже мени Драгиша да частим јер они могу да нам помогну. Сава донесе фотографије хотела као и уговоре о склапању посла између хотела и манастира. Могуће је да је све то било у Сарајеву, јер је некада давно тамо била Дабробосанска митрополија.

Тако је манастир добио натраг и Прибојску бању, где држава седамдесет година није динар уложила.

– Ми сада хоћемо да створимо једну модерну бању, са централним грејањем, купатилом уз сваку собу. Радимо нове базене за купање, и то ће, убеђен сам, бити бања реда и поретка. Почеће да прима госте од 1. јула, а тим поводом ћемо позвати на освећење нашег патријарха Иринеја. У сваком случају, у Прибојској бањи ће бити 150 лежајева, у два павиљона чак десет апартмана и, што је најважније, запослићемо 150 до 170 радника, а то је важно за крај у коме је као и на другим местима привреда у проблемима. Биће ту користи и за здравље гостију јер је бањска вода, загрејана на 37,5 степени, препоручљива за кожна обољења, реуму, кости, посебно оне које су биле ломљене, мада се показала као врло делотворна за камен у жучи и стомачне болести – истиче наш домаћин.

– Ми ћемо као Црква водити рачуна о бањи, али буде ли се указала потреба даћемо је некоме у закуп дугорочно уз надокнаду и услов да је развија даље. Сетимо се како су рецимо Врњачка бања и Ковиљача биле скромне на почетку па су се развиле уз нова улагања. Тако ћемо и ми са Прибојском која ће се временом развијати. Неко се радује нашим успесима, а неко ликује над нашим проблемима, али ми идемо напред уз Божју помоћ – уверен је владика Филарет.

Да се о Милешеви свакодневно чује далеко, до Прибоја и још даље, по 24 сата, брину архимандрит Леонтије  и особље Радио Милешеве. Музика озбиљна и црквена, прочитано штиво интересантно и поучно..

Искушеница Добринка је у манастиру четири године и води бригу о ризници у којој је врло вредан штап Светог Саве добијен у Никеји. Ту је камени лав који је некада био на улазу. Потом  иконе из 15. века и касније, грчке, руске, критске, српске, књига штампана 1755. Причала нам је дуго, детаљисала, показивала, а опет напомињући да то може и много шире и дуже да се покаже и каже.

Знали смо још на почетку да причу о Милешеви ни ми нећемо успети да завршимо. Не чудимо се, то за осам векова није пошло за руком многима.

---------------------------------------

Могли бисмо боље да славимо Светог Саву

– Предлагао сам да се Свети Сава прославља по школама 25. јануара, а онда 27. мирно у цркви са децом. Овако буде „потрчи овамо, потрчи онамо” и нисмо, да право кажем, ни у црквама ни у школама. То није добро јер цркве буду полупразне пошто за народ који дође нема никаквог програма, а ђаци који би га правили су у школама где у учионици певају „Ускликнимо с љубављу” и режу колач. Али није то једини проблем будући да нема уџбеника за веронауку, вероучитељи нису свуда добро обучени – примећује епископ.

---------------------------------------

Како ће изгледати прослава

− Ако Бог да здравља да то доживим, ево како ја то замишљам. Завршићемо Дом Светог Саве да имамо где да примимо госте. Сабор, то јест Синод СПЦ  ће одлучити када ће прослава баш бити, а за народ бих спремио гозбу – открива планове владика Филарет. − Мени је Бог помогао када сам желео да купим за прославу осамстогодишњице звоно од осам тона. Захваљујући бившем руском амбасадору Конузину, добили смо на поклон звоно од девет тона са Урала. Нећу да будем себичан, припремам прославу какву су заслужили Свети Сава, ктитор краљ Владислав и сви они који су Милешеву обнављали с обзиром на то да је четири пута бивала готово срушена.

---------------------------------------

Остао је део шаке

Архимандрит Леонтије, који је пет година у Милешеви, подсећа да су Турци 1495. похарали Цркву Христовог вазнесења у манастиру и крајем 16. века однели тело Светог Саве у Београд и тамо га спалили на Врачару. Остао је у Милешеви, у цркви, део леве шаке Светог Саве као и део моштију светих Козме и Дамјана као и моштију 40 себастијанских мученика. Овај духовник признаје да није могао ни да сања да ће служити тамо где и Свети Сава, духовни отац српске нације и творац Српске православне цркве.

---------------------------------------

Саркофаг нов, а изгледа као стар

Обновљени саркофаг Светог Саве од краљевски пурпурног мермера заблистао је у Милешеви 2003, четири века после уништавања гроба и мошти светитеља. Под поклопац тежак тону и по стављене су честице првог српског архијереја које су монаси спасли од Синан-паше и чували као највећу драгоценост. Стручњаци за средњовековну уметност слажу се да је уметник Рајко Блажић успео да направи камени ковчег који изгледа као да је из времена када је краљ Владислав Немањић пренео мошти свог стрица из Трнове у Милешеву и дозидао припрату да их ту смести.