Хеликоптером код бабе и деде

Чачак – Ђорђе Васовић из Балуге јуче је навршио тек 60 дана, и некад ће му неко испричати да је већ у то доба летео хеликоптером с специјалцима. Бебу су прекјуче по подне спасили припадници Специјалне бригаде Војске Србије и Жандармерије и пренели из његовог потопљеног села у суседне Коњевиће, код бабе и деде по оцу.

– Ја сам се плашила да се, боже не дај, нешто не откачи, и остала сам без даха. А он је био миран, само је гледао. Прави мамин јунак – каже за „Политику” Невена Васовић (25).

Она се са својом бебом, и бабом по мајци, затекла у кући коју је изливена вода Чемернице опкољавала са свих страна, али је остала присебна.

– Позвала сам телефоном брата у Београду а он је обавестио спасиоце. Кад сам изашла из куће, у дворишту је било скоро метар воде. Ђорђа су добро умотали, бринула сам да ли ће имати довољно ваздуха и да се не престраши због снажног звука мотора. Али, срећом, све се добро завршило. Држали су нас војници у наручју, окачене о сајлу са куком, и кад смо нас двоје пренети хеликоптер се вратио по бабу.

Невена је са супругом Сашом и малишаном сада код мужевљевих родитеља, Бранка и Биљане, на вису поред цркве у Коњевићима. Њен првенац и јуче је био добро расположен, нису му сметали камера ни гости, није се ни јавио.

Балуга је мало, питомо поморавско село, само шест километара од Чачка према Мрчајевцима, са 122 куће и 405 становника, али спасавање житеља које је заробила ћудљива река бујичарка није нимало једноставан посао.

– Наш задатак био је да утврдимо који су људи угрожени, где су, да нађемо мештане који ће нам показати њихове куће и припремимо за превоз хеликоптером – каже за „Политику” потпуковник Небојша Анђелковић, помоћник команданта Четвртог одреда жандармерије са седиштем у Нишу, који је учествовао у спасавању.

Он истиче да је на истом задатку био и жандармеријски одред из Краљева, дабоме заједно са Специјалном бригадом ВС.

– Задивљен сам људским и професионалним односом припадника наше Војске и Жандармерије током акције спасавања. Све су извели пожртвовано, уз лепу реч охрабрења свакоме – каже за наш лист народни посланик Мирослав Маркићевић, очевидац.

У делу Коњевића, недалеко од тачке где се Чемерница улива у Западну Мораву, и јуче је било чак метар воде. Шездесетогодишњи Драган Максимовић , веслајући моткама са суседом, дошао је до своје капије, али није успео да је отвори.

– Вода је још дубока, не могу из чамца да дохватим шип којим је капија причвршћена за тло, ни да уђем у авлију. Шта да се ради – вели човек у повратку ка обали, веслајући између крошњи шљива.

У суседном дворишту, Миленко Смиљанић (83) у гуменим чизмама шета око своје старе куће и из дубоке воде грабљама вади оно што је бујица нанела. Претпрошлу ноћ провео је у Прањанима под Сувобором, на сувом, јер је у његовом дворишту вода била изнад метра. Вративши се, обрадовао се кад је угледао своја два прасета, која су преживела нашавши неко острво, стотинак метара од обора.

– Ова кућа сазидана је 1903. године и ово јој је четврта поплава. Прва је, по причи, била 1926, а оне из 1957. и 1965. добро памтим и ја. Чемерница је некад из корита излазила чак 27 пута за годину али је имала свој пут, па вода дође и прође. Али, сад је све испреграђивано, много је препрека и ето поплаве – беседи Миленко.

Вода му је упропастила оно што је претекло од зимнице, маст и пакете у фрижидеру, а није мимоишла ни нову кућу у дворишту са знатно вишим темељем, коју је подигао његов син Милован (50) са породицом. Из ње се вода још повлачи али смо ипак ушли у дневну собу истим путем као и укућани. Дакле, кроз прозор, мердевинама. Милован нас, разуме се, није пoзвао да седнемо али је, као прави домаћин, из ормана извадио боцу са ракијом и понудио намернике.

То су, ето, неки ожиљци и успомене из потопа који је погодио чачански крај, почев од 14. маја увече. Власници на стотине поплављених домаћинстава и окућница чекају да се природа врати у редовно стање, па онда да поправљају шта се поправити да.

Ударни талас у Западној Морави, од кога зависи водостај притока и њихова ћуд, путовао је чак девет сати. Од 15. маја у 16 сати до 16. маја у један сат проток овом реком који се мери на хидроелектранама у Овчар Бањи и Међувршју, непрестано је био 1.400 кубика у секунди, да би јуче у 9.30 сати опао на хиљаду кубика. У дану највеће поплаве коју савременици памте, 13. маја 1965. године, проток је био 1.650 кубика.

Славко Мајсторовић, директор „Електромораве”, каже нам да је средњи годишњи проток Западном Моравом 35 кубика па је, значи, претпрошле ноћи коритом текло чак 40 просечних Морава.

– То је таква вода да, по нашим прорачунима, за само 12 минута може да напуни језеро ХЕ „Међувршје” од минималне до нормалне коте –објашњава Мајсторовић.

Како се бранити од такве силе и непогоде? Прекјуче по подне свештеници чачанске цркве, пред више десетина верника одржали су богослужење на мосту преко Западне Мораве, призивајући божју милост.