„Виктор, Викторија” на Теразијама

Већ два месеца готово комплетан уметнички потенцијал Позоришта на Теразијама истрајава на захтевном бродвејском спектаклу „Виктор, Викторија”, чији су аутори Блејк Едвардс, Хенри Мансини и Лесли Брикјуз, а који у јединственом београдском музичком позоришту поставља редитељ Михаило Миша Вукобратовић са бројном уметничком екипом, која чини око 80 чланова. Премијера је вечерас у 19.30 часова.

Превод и препев сонгова урадио је Слободан Обрадовић, музичке аранжмане Иван Илић. Сценограф је Герослав Зарић, костимограф Татјана Радишић, кореограф Милан Громилић, а диригент Весна Шоуц. Насловну улогу тумачи Мина Лазаревић, а у подели су и Драган Вујић Вујке, Александар Срећковић, Јелена Јовичић, Раде Марјановић и други, уз учешће хора, оркестра и балета Позоришта на Теразијама.

– „Виктор, Викторија” представља вишегодишњу жељу свих запослених у нашем позоришту. Реализација је одлагана годинама, стицајем разних околности, превасходно материјалних, али је „Виктор, Викторија” одувек био пројектован за нашу првакињу Мину Лазаревић. Сада се то и остварује. Сви смо вероватно гледали филм „Виктор, Викторија” из 1982. године, али нисмо и истоимену бродвејску представу из 1995. године са Џули Ендрјуз у главној улози. Бродвејску поставку режирао је њен супруг, тако да је представа сва била посвећена Џули Ендрјуз, на пет метара од ње није било никога, само она „на рампи”. Ми смо пробе наше представе започели 11. марта и све иде по плану. После много година испоштовали смо редослед потеза: најпре добили ауторска права, урадили аранжмане, кренули истовремено у рад са драмским ансамблом, оркестром, балетом, хором, уз разуме се, сценографску и костимографску припрему... Све стиже на време и верујем да наша поставка неће бити ништа слабија од бродвејске, напротив – уверава нас Александар Ђаја.

И када је о финансијама реч, а у питању је за наше прилике изузетно захтеван и скуп пројекат, за „Виктор, Викторија” је, како каже Александар Ђаја, све брижљиво планирано, а поготову зато што ће реализација представе у крајњем збиру сигурно да премаши седам и по милиона динара!

– Поменута сума у неким оквирима можда изгледа много с обзиром на нашу економску ситуацију, али за мјузикл оваквог типа и није. Успели смо од рада на претходној представи „Женидба и удадба” да уштедимо око два милиона динара из буџета за прошлу годину, те смо тако били у могућности да тај износ придодамо овогодишњем планираном буџету, а који је исти као и за 2013. годину, што ће рећи, више него скроман. У противном, од пројекта опет не би било ништа. Такође, рационализацијом у пословању, успели смо из сопствених прихода да издвојимо за овај пројекта близу милион динара, јер нам се повећао приход од карата са благајне, будући да имамо посећеност преко 90 одсто. Успели смо, такође, да исплатимо и 50 одсто старог наслеђеног дуга – каже Александар Ђаја. Он уједно коментарише и ситуацију у кући, будући да је у овом ансамблу било и незадовољних чланова који су јавно негодовали:

– Ако мислите на усамљене покушаје неколицине представника два репрезентативна синдиката у Позоришту на Теразијама, да „кроје” кадровску политику, мислим да су коначно схватили да посао синдиката: то није. Предочио сам свима у колективу, па и члановима синдиката, наравно, све позитивне аспекте заједничког рада и мислим да је то у потпуности прихваћено. Уосталом, више него позитивна атмосфера која прати пробе мјузикла „Виктор, Викторија” и која наговештава заиста прави, велики и у сваком погледу гламурозан бродвејски хит, то најбоље потврђује.

Позориште на Теразијама до краја сезоне планира да премијерно изведе још једну представу. Реч је о музичкој комедији, наоко вицкастог и необавезног наслова, „Десперадо лимунада”, младог драмског писца Армуша Перише Белог.

Представе Позоришта на Теразијама последњих година позиване су на фестивале у земљи и региону, као што су „Љубљанско лето 2010”, „Град театар” у Будви, „Фестивал мјузикла” у Опатији...

– Позориште на Теразијама тренутно има три представе које, када су у питању гостовања по Србији, може неко да плати, а то су: „Два мириса руже”, „Женидба и удадба” и, делимично, наш култни мјузикл „Цигани лете у небо”. Нажалост, у нашој земљи готово да нико више не може да плати, чак ни већи центри као што је, рецимо, Нови Сад, гостовање великих мјузикла, као што су „Зона Замфирова”, „Чикаго”, „Продуценти”, а бојим се да ће то бити случај и са представом „Виктор, Викторија”... Али то је тако. Ми и не морамо по сваку цену да гостујемо са овако великим представама. Јер да не буде забуне, на тим гостовањима ми са нашом ценом углавном само покривамо трошкове, а зарада је ту сасвим у другом плану. Према томе наши велики мјузикли су ту где јесу, на Теразијама, а публика нека дође да их види. И она то са великим задовољством и чини – каже Александар Ђаја.