Кључар "златне капије Београда"

И држава и грађани морали би да се радују због тога што је "Плаза центар" купио зграду Савезног МУП-а у Улици кнеза Милоша у Београду, уништену 1999. године током бомбардовања НАТО-а, уверен је Жарко Павловић, који је упорно посредовао у купопродаји овог здања да би коначно тријумфовао на четвртом тендеру. Током продаје, која је трајала безмало годину дана, Павловић је заступао фирме различитих назива, а његова пословна стратегија се исплатила, јер је на крају зграду добио по повољнијој цени.
Како је "Плаза центар", мултинационална компанија у власништву израелског милионера Мотија Зисера, одлучио да за посредника у куповини одабере баш Жарка Павловића, бизнисмена познатог по добрим везама са обе стране закона, укључујући ту и покојног Аркана, Јоцу Амстердама и Андрију Драшковића?

Зисер је, по свему судећи, направио одличан посао у Београду.

Павловић је, наиме, на четвртом тендеру за продају зграде полиције наступио у двострукој улози, као заступник фирми "Плаза групе" (понудили 34 милиона евра) и "Тотал Холидеја" (29,1) које су у конкуренцији четири понуђача заузеле прва два места. С обзиром на то да су обе фирме у власништву "Плазе", односно израелског милионера Мотија Зисера, Павловић је повукао већу понуду и потписао уговор са Републичком дирекцијом за имовину у име "Тотал Холидеја".

– Закон дозвољава да будем представник више понуђача. Конкурисао сам у име две фирме под окриљем исте компаније. Понудио сам једну реалну цену и другу која је била нереално висока како бих осигурао примат у понудама. Када сам видео да су тендерске услове испуниле само моје две понуде, а да конкуренција није имала ни сву потребну документацију, одлучио сам да купим по нижој цени – објаснио је Павловић.

Павловић је искористио законску основу за спровођење овакве пословне стратегије, потврдили су у Дирекцији за имовину, као и Ненад Немањић, директор НВО "Транспарентност Србија". Ипак, зашто је "Плаза" за свог заступника у куповини зграде МУП-а узела баш Павловића, а не некога од својих менаџера?

– Тендер је био тако написан да је само неко ко добро познаје људе и прилике у Београду и Србији могао да се снађе и провери све појединости које нису објашњене у конкурсу. Потенцијални купци су могли да прочитају свега страницу и по текста о могућностима градње на темељима бомбардоване зграде за коју је требало да плате око 30 милиона евра. Они се у свету нису сусретали са таквом праксом, тамо је све детаљно објашњено на стотину страница. Али, када сам господину Зисеру, дугогодишњем пријатељу, потврдио да је реч о вредном послу и заказао му у истом дану четири састанка у Београду на највишем нивоу (са министром за привреду и услуге Предрагом Бубалом, Радмилом Хрустановић, заменицом градоначелника Београда, Ђорђем Бобићем, главним београдским архитектом, и Миланом Јанковићем, председником Привредне коморе Београда), решио је да инвестира у Србију. МУП је прва али неће бити и последња његова велика инвестиција у нашој земљи, јер сам га убедио да његова компанија треба стратешки да улаже у Србији, а не у Бугарској како је он већ планирао – каже Павловић.

Павловић каже да је већ ангажован да у име израелске компаније направи избор инвестиција у сваком нашем граду у којем живи више од 70.000 становника, а у Београду је "Плаза" наводно већ бацила око на преостале зграде у Улици кнеза Милоша, које су разорене бомбама НАТО-а, републички МУП и Генералштаб.

У Павловићев особен шарм и способност убеђивања не треба сумњати. Листајући архиву "Политике" уочи разговора са вештим бизнисменом, новинари "Политике" прочитали су и текст Љубише Поповића објављен 1993. у недељнику "Време" под насловом "Крушевац као Палермо". Текст је о Павловићевим наводним везама са организованим криминалом. Управо смо Поповића затекли у Павловићевој канцеларији, у пријатељском ћаскању. Ево како сам Павловић тумачи своју београдску репутацију:

– Видео сам да је последњих неколико месеци и жута штампа о мени писала као о некоме чија је прошлост проблематична, наводећи да сам био пријатељ са покојним Арканом, па да сам пријатељ са Јоцом Амстердамом или са Андријом Драшковићем, као и да сам имао проблема са законом. Тачно је да сам био или јесам пријатељ са тим људима, али и са многим другима који се не помињу. Зашто нико није написао да сам пријатељ са Драганом Стојковићем Пиксијем, са Предрагом Мијатовићем или са Добрицом Ћосићем? Истина је да сам почетком деведесетих година два пута хапшен, али не због кршења закона, већ по налогу тада свемоћне Мирјане Марковић којој се није допало што сам говорио против рата у бившој Југославији. Хтела је да ме застраши, иако сам у то време трговао лековима и медицинском опремом који су у време санкција били преко потребни нашим грађанима. Ипак, морао сам да напустим Србију јер су ме пријатељи обавестили да сам доспео на црну листу госпође Марковић, а с њом није било шале. Током бомбардовања Србије 1999. године такође сам подигао глас против рата, када сам предводио антиратне демонстрације у Милану – испричао је Павловић.

Касније, у Француској, одговарао је, како каже, због привредног прекршаја када је купио недекларисану робу не знајући да су "папири" које је уз њу добио фалсификовани. Тврди да никада није учинио кривично дело, већ се бавио бизнисом и био успешан.

– Ко ради, тај понекад и греши, али нисам неко ко се оптерећује прошлошћу, већ гледам у будућност и желим да помогнем својој земљи и њеним грађанима. Уверен сам да ће инвестиције "Плазе" променити економску слику Србије и срећан сам због своје улоге у томе. Могу да кажем да сам у Србију довео највећег инвеститора, који је прошле године у Мађарској уложио шест милијарди евра. Стекао сам веома угледне пријатеље, моћне и богате људе у целом свету којима помажем да добро инвестирају свој новац. Непосредност и шарм које поседујем отворили су ми многа врата, а ја сам то умео да искористим – истиче Павловић, који наводи да је завршио средњу медицинску школу у родном Крушевцу, а затим вишу економску школу у Београду и економски факултет у Загребу. Говори италијански и руски језик. Он најављује да ће на месту порушене зграде МУП-а никнути "златна капија Београда", ексклузивни хотел, пословни и тржни центар какав још не постоји на Балкану.