Америчко-руски одговор Западу

Иако се предстојећа посета руског председника Путина Кини може сматрати традиционалном, јер већ неколико година постоји пракса да се лидери две државе посећују најмање једном годишње, а ово је већ пети сусрет за две године, она се данас доживљава као руски одговор на претње Запада санкцијама. Зато и стратешко партнерство и више десетина уговора из разних области сарадње који значајно унапређују односе две земље падају у други план, а главним се сматра очекивано потписивање уговора о извозу гаса који би требало да потпишу „Гаспром” и кинески ЦНПЦ. Значај уговора потврђује и чињеница да ће га потписати и две владе.

Истини завољу, треба рећи да се овај уговор припрема већ пуних десет година и да су се две стране већ на самом почетку договориле о свему, осим о цени, која је читаву деценију била камен спотицања. Чак ни данас, само неколико дана пре Путиновог одласка, тај проблем није дефинитивнорешен,па је први човек „Гаспрома” Алексеј Милер отишао као претходница, да покуша да реши то питање. Уговор с Русијом има велики значај за Кину, у којој влада вечна глад за енергентима, али и за Русију, која на тај начин потпуно обезвређује сталне и све јаче претње Запада да ће се ослободити зависности од руског гаса. Уговор који предвиђа испоруку 36 милијарди кубних метара гаса годишње, с могућношћу повећања до 60, потписује се на 30 година. Кина би тај гас плаћала авансно.

Иакосеценагасасматракомерцијалномтајном, руски медији пишу да је она иста као за западне партнере, кад је реч о дугорочном уговору, дакле између 360 и 400 долара за хиљаду кубних метара. Русија до сада није пристајала на ту цену, јер су трошкови транспорта до Кине били већи него до европских земаља.

Након потписивања уговора, одмах би почелаизградња гасовода „Снага Сибира” према Кини, што захтева велике инвестиције обе стране, о чему се такође воде преговори, а после тога ће се започети нови преговори о испорукама гаса и из западних делова Русије.

Треба истаћи да је кинеска компаније ЦНПЦ (Кина је, иначе, врло тежак преговарач „преговарали су десет година о цени гаса, преговараће још десет, ако треба”) изјавила да неће спекулисати украјинским питањем како би снизила цену гаса, и да остаје на снази предлог цене дат далеко пре почетка украјинске кризе.

Овакав став Пекинга резултат је веома добрих односа између две земље, али и потврда кинеског става, који је недавно поново јавно изречен, да Запад својим поступцима само погоршава ионако врло лошу ситуацију у Украјини. Демонстративно потписивање уговора о извозу руског гаса у Кину, управо у тренутку кад Европа прети да ће га се одрећи, заправо омогућава Русији да истраје у свом ставу према кризи, који Кина сматра исправним.Уз то, Пекинг је веома заинтересован за стабилност Украјине, као региона преко кога пролази „Нови пут свиле”, који подразумева велике инвестиције у луке и индустријска постројења, и који је већ у завршној фази, па би евентуални рат у Украјини довео у питање читав дугогодишњи посао.

Колико год се говорило да је извоз гаса само економска категорија, јасно је да је гас одувек био и политичко оружје. Продаја руског гаса бившим совјетским републикама била је од самог почетка политичка категорија. Све су се оне,после разлаза, развијале захваљујући јевтином руском гасу, што је био руски улог у опстанак Заједнице Независних Држава. Кад су неке од бивших република почеле да се одричу Заједнице, добијале су и нову цену гаса, што су веома тешко подносиле.

Украјина, која због својих застарелих технологија троши у индустрији огромне количине гаса, најдуже је добијала „алиментацију”. Русија јој је неколико пута опраштала дугове, а крајем прошле године поново је снизила цену са 485 на 268 долара за хиљаду кубних метара, али та цена била је понуђена Јануковичу у замену за одустајање од учлањивања Украјине у ЕУ. Недавно упућени захтев нових украјинских власти Русији да се наставе разговори о следећим траншама кредита (који је Русија договорила с Јануковичем и прву траншу од три милијарде долара већ уплатила) доживљава се у Русији као невиђена дрскост.

Украјина би могла да добије гас по нижој цени да се придружилаЕвроазијској унији, која би у том случају сигурно била ефикаснија и функционалнија.

Љубинка Милинчић