Američko-ruski odgovor Zapadu

Iako se predstojeća poseta ruskog predsednika Putina Kini može smatrati tradicionalnom, jer već nekoliko godina postoji praksa da se lideri dve države posećuju najmanje jednom godišnje, a ovo je već peti susret za dve godine, ona se danas doživljava kao ruski odgovor na pretnje Zapada sankcijama. Zato i strateško partnerstvo i više desetina ugovora iz raznih oblasti saradnje koji značajno unapređuju odnose dve zemlje padaju u drugi plan, a glavnim se smatra očekivano potpisivanje ugovora o izvozu gasa koji bi trebalo da potpišu „Gasprom” i kineski CNPC. Značaj ugovora potvrđuje i činjenica da će ga potpisati i dve vlade.

Istini zavolju, treba reći da se ovaj ugovor priprema već punih deset godina i da su se dve strane već na samom početku dogovorile o svemu, osim o ceni, koja je čitavu deceniju bila kamen spoticanja. Čak ni danas, samo nekoliko dana pre Putinovog odlaska, taj problem nije definitivnorešen,pa je prvi čovek „Gasproma” Aleksej Miler otišao kao prethodnica, da pokuša da reši to pitanje. Ugovor s Rusijom ima veliki značaj za Kinu, u kojoj vlada večna glad za energentima, ali i za Rusiju, koja na taj način potpuno obezvređuje stalne i sve jače pretnje Zapada da će se osloboditi zavisnosti od ruskog gasa. Ugovor koji predviđa isporuku 36 milijardi kubnih metara gasa godišnje, s mogućnošću povećanja do 60, potpisuje se na 30 godina. Kina bi taj gas plaćala avansno.

Iakosecenagasasmatrakomercijalnomtajnom, ruski mediji pišu da je ona ista kao za zapadne partnere, kad je reč o dugoročnom ugovoru, dakle između 360 i 400 dolara za hiljadu kubnih metara. Rusija do sada nije pristajala na tu cenu, jer su troškovi transporta do Kine bili veći nego do evropskih zemalja.

Nakon potpisivanja ugovora, odmah bi počelaizgradnja gasovoda „Snaga Sibira” prema Kini, što zahteva velike investicije obe strane, o čemu se takođe vode pregovori, a posle toga će se započeti novi pregovori o isporukama gasa i iz zapadnih delova Rusije.

Treba istaći da je kineska kompanije CNPC (Kina je, inače, vrlo težak pregovarač „pregovarali su deset godina o ceni gasa, pregovaraće još deset, ako treba”) izjavila da neće spekulisati ukrajinskim pitanjem kako bi snizila cenu gasa, i da ostaje na snazi predlog cene dat daleko pre početka ukrajinske krize.

Ovakav stav Pekinga rezultat je veoma dobrih odnosa između dve zemlje, ali i potvrda kineskog stava, koji je nedavno ponovo javno izrečen, da Zapad svojim postupcima samo pogoršava ionako vrlo lošu situaciju u Ukrajini. Demonstrativno potpisivanje ugovora o izvozu ruskog gasa u Kinu, upravo u trenutku kad Evropa preti da će ga se odreći, zapravo omogućava Rusiji da istraje u svom stavu prema krizi, koji Kina smatra ispravnim.Uz to, Peking je veoma zainteresovan za stabilnost Ukrajine, kao regiona preko koga prolazi „Novi put svile”, koji podrazumeva velike investicije u luke i industrijska postrojenja, i koji je već u završnoj fazi, pa bi eventualni rat u Ukrajini doveo u pitanje čitav dugogodišnji posao.

Koliko god se govorilo da je izvoz gasa samo ekonomska kategorija, jasno je da je gas oduvek bio i političko oružje. Prodaja ruskog gasa bivšim sovjetskim republikama bila je od samog početka politička kategorija. Sve su se one,posle razlaza, razvijale zahvaljujući jevtinom ruskom gasu, što je bio ruski ulog u opstanak Zajednice Nezavisnih Država. Kad su neke od bivših republika počele da se odriču Zajednice, dobijale su i novu cenu gasa, što su veoma teško podnosile.

Ukrajina, koja zbog svojih zastarelih tehnologija troši u industriji ogromne količine gasa, najduže je dobijala „alimentaciju”. Rusija joj je nekoliko puta opraštala dugove, a krajem prošle godine ponovo je snizila cenu sa 485 na 268 dolara za hiljadu kubnih metara, ali ta cena bila je ponuđena Janukoviču u zamenu za odustajanje od učlanjivanja Ukrajine u EU. Nedavno upućeni zahtev novih ukrajinskih vlasti Rusiji da se nastave razgovori o sledećim tranšama kredita (koji je Rusija dogovorila s Janukovičem i prvu tranšu od tri milijarde dolara već uplatila) doživljava se u Rusiji kao neviđena drskost.

Ukrajina bi mogla da dobije gas po nižoj ceni da se pridružilaEvroazijskoj uniji, koja bi u tom slučaju sigurno bila efikasnija i funkcionalnija.

Ljubinka Milinčić