Скупља храна у југоисточној Европи

Због последица суше која је захватила целу југоисточну Европу покренут је ланац поскупљења хране. У Хрватској је као прва конкретна последица великих суша и смањеног рода житарица повећана цена хлеба, који је од првог дана августа у целој Хрватској поскупео за просечно 10 одсто, јавља наш дописник Р. Арсенић.
Због поскупљења сточне хране управо су повећане и произвођачке цене меса од седам до десет одсто, али то није крај. Процењује се, наиме, да ће на јесен месо морати да поскупи још за петнаестак одсто.

"Немогуће је сада проценити колике се цене меса могу очекивати ове јесени, али много је чинилаца који ће утицати на повећање", каже Бранко Бобетић из "Кроацијасточара". Одлучујућу улогу у томе имаће цена кукуруза која је већ скочила за 40 одсто у односу на прошлогодишњу па је због тога влада ових дана одобрила бесцарински увоз 300.000 тона ове житарице. Међутим, страхује се да ће се до њега веома тешко долазити, па се у том контексту спомиње уредба Владе Србије о забрани извоза житарица и намера Мађарске да поступи на сличан начин. Ове забране могле би се одразити на цене уља у Хрватској, која већину уљарица увози управо из Србије и Мађарске.

Цена уљарица на светском тржишту, према проценама представника пољопривредних организација у Хрватској, наредних месеци ће да расте и до 100 одсто.

И приноси пшенице у Мађарској, према писању Танјуга, биће мањи за 10 одсто, а кукуруза чак за трећину. На мађарским њивама је пожњевено 3,4 милиона тона пшенице, уместо очекиваних 3,8 милиона, док ће приноси кукуруза највероватније бити мањи за трећину.

Мања производња житарица ће, како указују у Министарству пољопривреде, неповољно утицати на цене основних прехрамбених производа, па је сасвим сигурно да ће суша повећати инфлацију за неколико процената.

Цена тоне пшенице и кукуруза на Будимпештанској берзи је већ достигла 200 евра, што је чак за 80 одсто више него јуна прошле године. Пшенично брашно ће неминовно поскупети за 25 до 30 процената. Хлеб је у Мађарској и даље социјална категорија, па се губици на њему компензују скупим пецивима. Упркос томе, број пекара у земљи је у последње четири године пао са 1.800 на 1.200.

И Словенија се суочава с вишим ценама основних намирница. Током прве половине године цена хране је порасла пет одсто, док је у исто време прошле године повећање износило 1,9 одсто, преноси Танјуг. С друге стране, цена хлеба је расла брже, па је само у јулу она повећана за 1,5 одсто у односу на јун.

Према писању листа "Вечер", словеначким потрошачима се све више чини да је непоштено да заједничко тржиште ЕУ функционише само на неким пољима, па су тако цене у њиховој земљи на нивоу ЕУ, док плате нису, преноси Танјуг.

Синдикат словеначких пољопривредника затражио је од млинско-пекарских фирми да пристану на откуп пшенице Б класе по цени од 180 евра за тону, запретивши у супротном протестима.

За разлику од нашег подручја, пшеница је у Чешкој добро родила, преноси Бета. Упркос томе, чешки пекари ипак најављују поскупљења за око 25 одсто, пошто европски прекупци масовно откупљују чешке житарице по знатно вишим ценама.

Ове године ће чешки земљорадници пожњети 6,25 милиона тона основних житарица, што је за 8,4 одсто више него прошле године. "Летина је добра у целој Европи, али цене ипак расту, због количина житарица намењених производњи биогорива", објашњава аналитичар Петр Хавел парадокс да је у Чешкој родило на пољима као никад, али да ће хлеб ипак бити скупљи.

Поред биогорива за наглу несташицу жита у Европи крива је и суша у Украјини и Русији, па зато традиционални купци, арапске земље, ове године откупљују житарице у Европској унији, а цене на горе у Чешкој терају и западни прекупци. "Ове године Немци на западу Чешке откупљују жито директно испод комбајна, а плаћају га 150 евра за тону, док се пшеница лане плаћала 107 евра, а сада њена цена почиње од 160 евра за тону", казао је председник чешке аграрне коморе Јан Велеба.

Иако Велеба процењује да ће садашњи вртоглави раст цена житарица стати на јесен, када ће се показати да их има довољно и за биогориво и за хлеб и пециво, пекари најављују поскупљење од најмање 25 одсто и због непрестаног раста цена енергије, пре свега струје.

Ј. Р.