Кобна велика брзина

У четири тешке саобраћајне несреће протеклог викенда погинуло је осморо људи, а 11 особа је теже и лакше повређено. Три особе погинуле су у удесу који се догодио на путу Нова Варош - Златибор, две у саобраћајној несрећи у Мерошини код Ниша, једна у Београду, док је један пешак погинуо у Обреновцу. Настрадао је и возач из Старе Моравице када је прекјуче ударио у аутобус на линији Суботица - Сомбор.
Према подацима Управе саобраћајне полиције, за последњих осам дана на путевима Србије догодило се око 200 тежих незгода, у којима је погинуло 18 особа, док је повређено 214 људи. Благоје Милинић, заменик начелника Управе саобраћајне полиције, каже за "Политику" да се у јулу ове године на путевима догодило 1.725 незгода са настрадалим лицима. Погинуло је 96, а повређено је 2344 особа. У поређењу са истим месецом прошле године, забележено је смањење броја незгода за пет одсто, док је број настрадалих повећан за око 14 одсто.

Статистика указује да се саобраћајне несреће чешће дешавају у летњем периоду, и то од јула до октобра, у односу на зимски период када су возачи опрезнији због тежих услова вожње, као што су поледица, клизав коловоз или снег. Милинић каже да узроке због којих се лети дешава више незгода треба тражити у чешћем коришћењу возила али и у смањеној усредсређености возача.

- Концентрација се смањује пре свега због високих температура, промене ваздушног притиска који утиче на људе са хроничним обољењима, попут повишеног крвног притиска и шећера. У летњем периоду се дешава више несрећа којима претходи инфаркт или погоршање здравственог стања возача - каже Милинић.

После овако тешких несрећа које су се догодиле протеклог викенда, наравно да се поставља питање како спречити трагедије. Једно од решења српски Комитет за безбедност саобраћаја види у усвајању новог закона о безбедности саобраћаја који је сачињен пре више од годину дана. Због тога је комитет позвао владу и Скупштину Србије да хитно усвоје овај закон. Овај комитет сматра да би усвајањем тог закона у Србији било спасено најмање 100 људи годишње, јер је њиме предвиђено оштрије кажњавање возача и казне за надлежне који не одржавају путеве и сигнализацију. Предлог новог закона прописује и квалитетнију обуку у ауто-школама и многе друге мере, а припремљен је по узору на законе држава Европске уније у којима се број погинулих у саобраћајним удесима смањује, упркос повећању броја возила.

Међутим, ово мишљење је владало и почетком 2002. године, када је донет Закон о безбедности саобраћаја на путевима, којим су новчане казне за прекршиоце постале драстично велике. Многи и данас верују да ће се управо на тај начин постићи већа безбедност у саобраћају, али, упућенији тврде да је прави проблем недисциплина возача и пешака. Када је закон ступио на снагу, полиција је интензивно кажњавала све који су правили прекршаје у саобраћају и резултати су у првих месец дана били више него одлични. Нико није прелазио улицу на местима где нема пешачког прелаза, готово сви су почели да се везују безбедносним појасевима, а статистике су показале да је мање суграђана возило у алкохолисаном стању. Међутим, временом, акција спровођења закона је слабила што показује и мањи број саобраћајних полицајаца на улицама, а возачи и пешаци су поново почели да крше саобраћајне прописе.

Дакле, није проблем у доношењу закона, већ у његовој примени. Значајна би требало да буде и улога судова за прекршаје, који обично не реагују благовремено у изрицању казни. Јер, казна која се изрекне после шест месеци или годину дана нема исти ефекат као казна која је наплаћена после месец дана.

Неоспорно, главни проблем у саобраћају јесте неприлагођена брзина због које се дешава најчешћи број несрећа. На другом и трећем месту узрока саобраћајних несрећа налази се претицање и непоштовање првенства пролаза. Благоје Милинић, заменик начелника Управе саобраћајне полиције МУП-а Србије, каже за "Политику" да постоје три групе возача који возе неприлагођеном брзином. У прву групу спадају возачи који превише верују у поузданост својих возила, пре свега мисле да већом брзином могу лако да савладају опасне кривине. Другу групу чине арогантни и препотентни возачи који мисле да су толико добри да за њих не постоји ограничење брзине. Трећу групу чине они који се упоређују са другима, па повећавају брзину кад виде да други то чине.

Милинић каже да је за првих седам месеци ове године написано 130.000 казни због непоштовања прописане брзине.

Постоје мишљења да би број саобраћајних несрећа био смањен уколико би полиција постављала радаре на мањој удаљености, него што сада ради. На пример, ако је радар постављен на сваких пет или десет километара, онда возачи не би могли незапажено да развију велику брзину, па би самим тим ризик од несрећа био знатно смањен. Милинић каже да саобраћајна полиција свакодневно ангажује око 100 радарских уређаја. Они се постављају на оним деоницама путева где се чешће догађају несреће.

- Сваком распореду саобраћајне патроле претходи анализа о томе која је деоница пута ризична. Рецимо, негде се на пет километара пута налази чак два радара, док негде на 40 километара нема ниједне радарске станице - каже Милинић.

С друге стране, последњих месеци сведоци смо интензивног рекламирања радар детектора и ласерских ометача радара. Први уређај возачима служи да открије, а други да омета полицијску радарску контролу. На пропагандном материјалу, између осталог, наведено је и то да је основна њихова сврха да помогну безбеднијој вожњи у сагласности са ограничењима брзине.

Радар детектор ствара код возача лажну представу о томе да може да вози неограниченом брзином, а да за то неће бити кажњен. Неки прибегавају и таблетама "антиполицај" које заваравају апарат за мерење алкохола у крви. Можда ће такви возачи избећи новчану казну али тешко да ће избећи саобраћајну незгоду. Шта је важније - живот или избегавање плаћања новчане казне која је минорна у односу на могуће последице судара.

Милинић каже да уградња и коришћење уређаја који ометају полицијске радаре уводи возача у кривично дело ометања овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности, које је законом кажњиво и до три године затвора.

- Откривање ових уређаја је веома једноставно јер полицијски радар не реагује на то возило и оно је, условно речено, одмах фиксирано - наглашава Милинић.