Форхенд од којег нема одбране

Ана Ивановић је победила у Лос Анђелесу у великом стилу. Поготово се у најтежим мечевима, у полуфиналу, против Јелене Јанковић (4:6, 6:3, 7:5), и у финалу, против Рускиње Нађе Петрове (7:5, 6:4), видело да је физички спремна, да је пауза још од полуфинала у Вимблдону почетком прошлог месеца била делотворна, да плени менталном чврстином, да јој је сервис убојит, а форхенд неодбрањив, речју, најбољи на свету. Све те одлике, без којих шампион не може ни да се замисли, Ивановићева је почела да бруси од како јој је база у Барселони у којој се припремала и за поход у Лос Анђелесу.

Петрова, коју је победила у оба сусрета ове године, најпре у осмини финала у Вимблдону (6:1, 2:6, 6:4), признаје да силина удараца наше тенисерке пробија сваки бедем.

– Сматрам, прво, да ју је кондициони тренер одлично припремио. Њен највећи квалитет је што у најтежим ситуацијама изналази могућност да шаље силовите и прецизне лоптице. Понекад ми се чинило да ни она не зна где ће њен ударац да заврши, али ако га пошаље јако и тачно биће то поен. У поређењу са свим другим тенисеркама, њен форхенд је далеко најбољи и најубитачнији, – оценила је руска тенисерка.

На тврдој полдози у Лос Анђелесу је било и очигледно да се наша играчица кудикамо боље креће него, рецимо, на шљаци на "Ролан Гаросу" где је играла у финалу. То јој је упадљиво била највећа предност у окршају с Јанковићевом која је у томе затајила.

Ивановићева се на јуче објављеној светској ранг-листи помакла с петог на четврто место, потиснувши Рускињу Светлану Кузњецову. То јој је најбољи пласман у каријери (сезону почела као 15), а за трећепласираном Јанковићевом заостаје само 112 поена (3.229-3.117).

Победом у Лос Анђелесу, на трећем од пет турнира из такозване америчке серије, избила је у њој на првом место. Прошле године је била и њен победник захваљујући тријумфу на јаком турниру у Монтреалу. Ове недеље брани трон, али се игра у Торонту. Мора да уђе најмање у финале како би сачувала великих лањских 300 поена, али и свих сто бодова како би остала на челу у америчкој серији.

У првом колу је као један од осам носилаца (четврти) слободна, а у другом се састаје с успешнијом из меча између Францускиње Северине Брамон (67) и Кинескиње Ци Јен (169), која се пробила из предтакмичења.

Највећа препрека несумњиво је најбоља тенисерка света Белгијанка Жистин Енен која није играла од сензационалног пораза у полуфиналу Вимблдона против Францускиње Марион Бартоли. Ивановићева с белгијском играчицом може да се састане у мечу за финале.

Јанковићева је слободна на почетку као други носилац (другопласирана на листи, Рускиња Марија Шарапова не учествује, пошто је повређена због чега није ни изашла на мегдан Петровој у полуфиналу у Лос Анђелесу). Чека исход домаћег дуела између квалификанта Јекатерине Шулајеве (370) и Мари Ив Пелетје (193) која је добила посебан позив да игра.  

После победе над Петровом Ивановићева је рекла:

– Победила сам скоро све тенисерке из светског врха, а свака победа ми је јачала самопоуздање. У женском тенису данас свака сваку може да савлада, а када играм против тенисерки које су боље пласиране од мене осећам да могу да их победим. Желим да се наслађујем тиме што играм најбоље у каријери и побеђујем.

Додала је и да не би било добро да се судбина финала одлучивала у трећем сету:

– Меч с Јанковићевом у полуфиналу је био исцрпљујући. Играле смо два и по сата. После тога сам осећала болове у мишићима. Не знам како би се завршио меч да је Петрова којим случајем изједначила и зато сам из петних жила настојала да јој не пружим ту шансу.

--------------------------------------------------------------------------

Ђоковићев подвиг улио снагу

Финале у Лос Анђелесу између Ане Ивановић и Рускиње Нађе Петрове почео је убрзо пошто је свет обишла вест да је Новак Ђоковић срушио Рожеа Федерера у Монтреалу где је наша тенисерка тријумфовала лане на женском турниру. Ивановићева је о томе рекла:

– Играо је одлично и мотивисао ме да победим како би за наш тенис у једном дану освојили трофеје на оба турнира. Чула сам да је победио Федерера. Док сам чекала да изађемо на игралиште, мислила сам о томе. Признајем да ми је његов подвиг био у подсвести што ме је мало и притискало, али ми је и улио снагу да истрајем до победе.