Филмски трг у Сремској

Упражњени плато у Сремској улици има реалну шансу да буде  претворен у филмску пјацету. То је предложило стотинак уметника и новинара, а идеја се свидела и градским челницима.

Ово место, са ког су пре више од годину дана склоњене тезге, предложено је, на иницијативу новинара Милана Д. Шпичека, за обележје посвећено филмској уметности јер је ту, у кафани "Златни крст", донедавно "Душанов град", 6. јуна 1896. године одржана прва филмска пројекција у Београду. Пројекција је одржана само шест месеци после прве филмске пројекције у свету у кафани "Гранд кафе" на Булевару Каписин у Паризу. Програм филмова Лимијерових на пројекцији у Београду био је идентичан као и у Паризу.

Иницијативу су, осим Ненада Богдановића, градоначелника Београда, подржали Динко Туцаковић, Милан Влајчић, Сандра Перовић, Вук Павловић, Борислав Анђелић, Марина Ђурашковић, Александар Ердељановић, Донка Шпичек, Милош Параментић, Југослав Пантелић, Небојша Поповић, Драгомир Зупанц, Дубравка Лакић и други.

Шпичек је још пре 12 година уочи обележавања стогодишњице филма градским властима предложио да на почетку Кнез Михаилове улице буде подигнут споменик седмој уметности.

– У међувремену је испражњен плато у Сремској, који је још ближи некадашњој кафани "Златни крст". На почетку улице би могао да буде постављен споменик за који би требало расписати конкурс. На платоу би се емитовали филмови. Лепо би било када би била направљена реплика поменуте кафане. Могли бисмо мало и да копирамо Американце тако што би и наши глумци остављали отиске на том простору – објашњава Шпичек и додаје да је потписе прикупљао током Феста.

– Градоначелнику се та идеја допала, па је приликом гостовања у мојој емисији потписао иницијативу. Захтев је недавно упућен Комисији за споменике и имена улица – наглашава Шпичек.

Следећи корак, према речима Горице Мојовић, помоћнице градоначелника, јесте формирање екипе која ће ту идеју разрадити, осмислити изглед пјацете и сачинити пројекат.

– Трг би свакако требало да буде асоцијација на прву филмску пројекцију. Од архитеката се очекује да обликују идеју. То није велики простор, али може лепо да изгледа – каже помоћница градоначелника.

У тренутку када је крајем 2005. године улични базар измештен из центра града (одлуком Врховног суда Агенцији "Грб", која је 11 година издавала тезге, престало је право коришћења тог простора, јер је реч о јавној површини) најављено је да ће плато одмах бити претворен у трг, оплемењен клупама, фонтанама и новом расветом. Иако је то требало да претходи  комплетном уређењу Сремске улице, односно њеном претварању у пешачку зону, по свему судећи тај посао ће сачекати усвајање плана детаљне регулације за блок између улица Кнез Михаилове, Маршала Бирјузова, Сремске и Обилићевог венца.

– Покретање иницијативе дошло је у прави час. План ће се пред градским одборницима наћи у октобру. Одмах потом би могло да уследи уређење пјацете – сматра Мојовићева.

То неће бити једина новина. Урбанисти су својевремено најавили и изградњу  неколико пословних зграда са подземним гаражама у Улици маршала Бирјузова, између Сремске и "Сити пасажа". Уколико Сремска улица буде проширивана на рачун тржног центра који се у њој налази, како је раније планирано, то би, међутим, могло да изазове негодовање власника локала. Будући да су поднели захтеве за легализацију, јер је тржница подигнута са привременом дозволом, својевремено су предлагали да улица буде проширена на рачун коловоза. Њихов аргумент је био податак да тржница има комплетну инфраструктуру  и сагласност свих комуналних предузећа. Позивали су се и на генерални план који на том месту  предвиђа комерцијална делатност. Осим тога у Сремској улици 6 налази се знаменито дело архитекте Диониса Сунка, зграда изграђена 1923. године за Дом земаљске банке.