Filmski trg u Sremskoj

Upražnjeni plato u Sremskoj ulici ima realnu šansu da bude  pretvoren u filmsku pjacetu. To je predložilo stotinak umetnika i novinara, a ideja se svidela i gradskim čelnicima.

Ovo mesto, sa kog su pre više od godinu dana sklonjene tezge, predloženo je, na inicijativu novinara Milana D. Špičeka, za obeležje posvećeno filmskoj umetnosti jer je tu, u kafani "Zlatni krst", donedavno "Dušanov grad", 6. juna 1896. godine održana prva filmska projekcija u Beogradu. Projekcija je održana samo šest meseci posle prve filmske projekcije u svetu u kafani "Grand kafe" na Bulevaru Kapisin u Parizu. Program filmova Limijerovih na projekciji u Beogradu bio je identičan kao i u Parizu.

Inicijativu su, osim Nenada Bogdanovića, gradonačelnika Beograda, podržali Dinko Tucaković, Milan Vlajčić, Sandra Perović, Vuk Pavlović, Borislav Anđelić, Marina Đurašković, Aleksandar Erdeljanović, Donka Špiček, Miloš Paramentić, Jugoslav Pantelić, Nebojša Popović, Dragomir Zupanc, Dubravka Lakić i drugi.

Špiček je još pre 12 godina uoči obeležavanja stogodišnjice filma gradskim vlastima predložio da na početku Knez Mihailove ulice bude podignut spomenik sedmoj umetnosti.

– U međuvremenu je ispražnjen plato u Sremskoj, koji je još bliži nekadašnjoj kafani "Zlatni krst". Na početku ulice bi mogao da bude postavljen spomenik za koji bi trebalo raspisati konkurs. Na platou bi se emitovali filmovi. Lepo bi bilo kada bi bila napravljena replika pomenute kafane. Mogli bismo malo i da kopiramo Amerikance tako što bi i naši glumci ostavljali otiske na tom prostoru – objašnjava Špiček i dodaje da je potpise prikupljao tokom Festa.

– Gradonačelniku se ta ideja dopala, pa je prilikom gostovanja u mojoj emisiji potpisao inicijativu. Zahtev je nedavno upućen Komisiji za spomenike i imena ulica – naglašava Špiček.

Sledeći korak, prema rečima Gorice Mojović, pomoćnice gradonačelnika, jeste formiranje ekipe koja će tu ideju razraditi, osmisliti izgled pjacete i sačiniti projekat.

– Trg bi svakako trebalo da bude asocijacija na prvu filmsku projekciju. Od arhitekata se očekuje da oblikuju ideju. To nije veliki prostor, ali može lepo da izgleda – kaže pomoćnica gradonačelnika.

U trenutku kada je krajem 2005. godine ulični bazar izmešten iz centra grada (odlukom Vrhovnog suda Agenciji "Grb", koja je 11 godina izdavala tezge, prestalo je pravo korišćenja tog prostora, jer je reč o javnoj površini) najavljeno je da će plato odmah biti pretvoren u trg, oplemenjen klupama, fontanama i novom rasvetom. Iako je to trebalo da prethodi  kompletnom uređenju Sremske ulice, odnosno njenom pretvaranju u pešačku zonu, po svemu sudeći taj posao će sačekati usvajanje plana detaljne regulacije za blok između ulica Knez Mihailove, Maršala Birjuzova, Sremske i Obilićevog venca.

– Pokretanje inicijative došlo je u pravi čas. Plan će se pred gradskim odbornicima naći u oktobru. Odmah potom bi moglo da usledi uređenje pjacete – smatra Mojovićeva.

To neće biti jedina novina. Urbanisti su svojevremeno najavili i izgradnju  nekoliko poslovnih zgrada sa podzemnim garažama u Ulici maršala Birjuzova, između Sremske i "Siti pasaža". Ukoliko Sremska ulica bude proširivana na račun tržnog centra koji se u njoj nalazi, kako je ranije planirano, to bi, međutim, moglo da izazove negodovanje vlasnika lokala. Budući da su podneli zahteve za legalizaciju, jer je tržnica podignuta sa privremenom dozvolom, svojevremeno su predlagali da ulica bude proširena na račun kolovoza. Njihov argument je bio podatak da tržnica ima kompletnu infrastrukturu  i saglasnost svih komunalnih preduzeća. Pozivali su se i na generalni plan koji na tom mestu  predviđa komercijalna delatnost. Osim toga u Sremskoj ulici 6 nalazi se znamenito delo arhitekte Dionisa Sunka, zgrada izgrađena 1923. godine za Dom zemaljske banke.