Колику помоћ Србија може да добије од ЕУ

Да ли Србија може да рачуна на милијарду евра из фонда солидарности Европске уније ради отклањања дугорочних последица катастрофалних поплава, као што је најављује комесарка за хуманитарну помоћ и ванредне ситуације Кристалина Георгијева.

Због поплава Србија ће као кандидат за пријем у чланство Европске уније моћи да добије помоћ из Европског фонда солидарности (ЕУСФ). Могући износ помоћи из тог фонда у суштини зависи од износа штете, речено је „Политици” из Европске комисије (ЕК) у Бриселу.

„У овој фази, када је још у току катастрофа и нема поузданих процена штете, сувише је рано да се дајубило какви подаци. Максимални износ на располагању фонда солидарности за целу 2014.износи око 500 милиона евра. У оквиру ове ’коверте’ ЕК ће одредити износ помоћипосле пријаве из Србије, која се подноси  у року од 12 наредних недеља, а треба да буде заснована на чврстој процени штете”, речено је нашем листу из ЕК.

Иначе, пре исплате помоћ мора да буде одобрена и од стране Европског парламента и Савета ЕУ, а земље чланице и земље кандидати имају једнак третман.

Да би се Србија уопште пријавила за помоћ из фонда солидарности ЕУ, потребно је да штета буде најмање 174.649 милиона евра. Ово је, заправо, „праг”, који смо преузели са сајта Европске комисије, на којем постоји списак земаља које могу да се пријаве за помоћ из фонда, као и најмањи износ штете потребан да би се уопште затражила помоћ. Тај износ се драстично разликује од државе до државе.  

ЕУСФ може, заправо, да пружи финансијску помоћ државама чланицама и земљама које су у приступним преговорима у случају елементарних непогода већихразмера ако укупна директна штета изазванакатастрофом прелази три милијарде евра по ценама из 2002. или 0,6 одсто бруто националног дохотка земље, зависно од тога који је нижи. Примера ради, Немачка, Шпанија, Француска, Италија и Велика Британија ту помоћ могу да траже ако претрпљена штета износи најмање 3.752.330 милиона евра, док је најмања потребна штета за упућивање захтева овом фонду у Црној Гори – тренутно, 18.893 милиона евра.

Изјавивши да Србија може, као кандидат за пријем у чланство ЕУ, да користи фонд солидарности за елементарне непогоде, европски комесар за регионални развој Јоханес Хан изјавио је на Европском форуму Вахау да је величина катастрофе у Србији далеко надмашила услове предвиђене за коришћење средстава фонда.

Финансијску помоћ ЕУ користиле су до сада многе земље. Током лета 2012, већи део Румуније претрпео је екстремно високе температуре које су узроковале сушу.То је довело до великих пропадања усева,многобројних шумских пожара и озбиљних несташица воде за људе, па је ова земља тада добила помоћ из овог фонда.

Због обилних падавина у јесен 2012. реке су поплавиле шире подручје северне Словеније, делове Хрватске – која тада још није била чланица ЕУ – и Аустрије. Тада је утврђено да су поплаве у све три земље последица исте временске непогоде, и оне добиле су помоћ ЕУ.

Помоћ из фонда солидарности уследила је и у мају и јуну 2013, рецимо, када је већи део централне Европебио погођен екстремним поплавама у многим подручјима.

Прошле године штампа је нашироко писала и о злоупотреби средстава која су Италији додељена из фонда након разорног земљотреса у области Абруци 2009, када је без крова над главом остало око 67.000 људи, а средствима ЕУ је био обезбеђен смештај за 15.000 грађана. Италијанске власти су део средства из Европског фонда солидарности, из кога је издвојено пола милијарди евра, уместо за привремени смештај погођеног становништва, употребиле за изградњу станова намењених трајном смештају, утврдио је Европски ревизорски суд.

Тај фонд, који је основан након великих поплава у централној Европи лета 2002, успостављен је како би пружао помоћ након великих природних катастрофа, као што су  земљотреси, шумски пожари, суше, олује и поплаве.