Поплаве мимоишле Крагујевац, проблеми остали

Крагујевац – Због трагедије која је задесила Србију, Синдикат запослених у комуналним делатностима обуставио је све активности у вези са припремом већ најављеног генералног штрајка. Протести због кашњења зарада, како је речено у саопштењу, одлажу се до даљег. Тако ће, бар на неко време, проблеми у крагујевачким комуналним предузећима остати ван домашаја јавности, но мало је вероватно да ће таква одлука утицати да се избегне колапс који прети читавом овом сектору.

„Нискоградња” је одавно пропала и данас постоји само на „папиру”, а од преосталих шест комуналних предузећа, половина је, практично, пред банкротом. Најтежа ситуација је у „Чистоћи”, „Градским гробљима” и „Зеленилу”, док се „Водовод”, „Паркинг сервис” и „Тржнице” још некако боре са кризом изазваном општом беспарицом, слабим приливом новца у градски буџет, али и непотребним запошљавањем партијских кадрова: од 1.800 запослених, на платним списковима крагујевачких комуналних предузећа је бар 20 одсто више радника него што је потребно.

– Наравно да смо у оваквим околностима одложили припреме за генерални штрајк, али чим прође ванредна ситуација, обновићемо активности. У „Чистоћи” је већ неколико дана на снази протест у виду једносатне обуставе рада, истим корацима кренуће и запослени у „Зеленилу” и „Градским гробљима”, а после тога, уколико руководства предузећа не сачине план консолидације, следи генерални штрајк. Морамо да реагујемо, то је наша обавеза, јер радници више не могу да издрже. У појединим предузећима плате су смањене, у некима касне два, у некима три месеца – наводи Бранко Петрашиновић, председник Синдиката запослених у комуналним делатностима.

Поплаве су, срећом, мимоишле Крагујевац, али су проблеми у јавним сектору остали. Тренутно су у блокади два важна градска рачуна, робних резерви и Предузећа за изградњу.

Републичка дирекција за робне резерве блокирала је рачун градских резерви због дуга од 57 милиона динара за мазут који је својевремено на „часну реч” испоручен „Енергетици” (градској топлани), а фирма „Валидус” има извршну судску пресуду којом од Предузећа за изградњу тражи назад око 200 милиона динара, пошто због нерешених имовинскоправних односа годинама не успева да започне изградњу на закупљеној парцели.

– Већ две године смо у озбиљним проблемима, али некако увек успевамо да се извучемо. Ситуација сада јесте озбиљна, пошто постоје спорови и са другим фирмама које траже повраћај новца. Тачно је да је рачун тренутно у блокади, али би ускоро опет могао бити у функцији – каже директор Предузећа за изградњу Слободан Крунић.

Предузеће за изградњу је најважније градско предузеће, будући да је у име оснивача – Скупштине града, наручилац свих важних инфраструктурних послова. Када оно остане без новца, нема ни инвестиција, нити је могуће завршити већ започете радове. У таквим околностима трпе друга предузећа, пре свих „Чистоћа”, која је после пропасти „Нискоградње” преузела послове на одржавању градских улица и сеоских путева.

Многи су упозоравали да ће се после пропасти „Нискоградње”, чијих је 250 радника премештено у друга предузећа, Крагујевац суочити са домино ефектом и посртањем читавог јавног сектора, али градска власт као да није имала слуха, нити воље да предупреди кризу.

Уместо да се суочи са реалношћу, власт је наставила да „шминка” буџет. Тако је на недавној седници Градског већа усвојен извештај о завршном рачуну за прошлу годину, у коме стоји да је Крагујевац из 2013. изашао са суфицитом од 106 милиона динара. Та „књиговодствена вредност”, међутим, ни издалека не одсликава право стање градских финансија.

О томе понајбоље говори ситуација у установама културе и обдаништима, чији запослени, такође, нередовно примају плату.

– Зараде касне месец дана, али је проблем и то што не знамо када ће тачно бити исплаћене. Све зависи од прилива новца у градски буџет – објашњава Мирослава Голубовић, помоћница директора за финансије Установе за предшколску децу „Нада Наумовић”.

Због изостанка инвестиција и слабе продаје грађевинског земљишта, реализација буџета је већ годинама половична, а ове, 2014, могло би бити прикупљено тек 40 одсто планираних прихода. Према информацијама из Градског већа, дневно се у „касу” слије не више од 10 милиона динара, што значи да би на крају ове године, уместо пројектованих 8,5, Крагујевац могао да приходује свега око 3,5 милијарди динара.

Осим беспарице, на крагујевачки јавни сектор лоше утиче и нестабилна политичка ситуација у граду, коју поједине партије покушавају да искористе за ново „позиционирање”. То само додатно оптерећује ионако поремећене међуљудске односе у предузећима и установама који су претрпани „важним” страначким кадровима.