Каква је судбина станице у космосу

РИА "Новости" специјално за "Политику"
Москва – По свој прилици, питање постављено у наслову требало би поставити другачије: ко ће сутра бити присутан на МКС? Заправо, од тога зависи и сама будућност јединственог међународног орбиталног комплекса. Међутим, перспектива да се сачува данашњи састав тима учесника експлоатације станице није велика. Отворено говорећи, и нема никакве перспективе. Не радује ни то што објективно главне газде МКС – Руси и Американци – свако на свој начин није заинтересован за даљи рад у тој за сада још заједничкој кући.

На први поглед, последња тврдња може се учинити опаком ако говоримо о Русији. Но, није све тако једноставно. Почнимо од Америке.

Недеља 12. августа није била баш срећна за реанимирани програм "Спејс-Шатл". Анализа је показала да су оштећења настала приликом старта "Индовера" озбиљнија него што се чинило. Веома бисмо желели веровати да ће и овог пута шатл успешно завршити лет. Међутим, та жеља тешко да ће улити више ентузијазма у припреме преосталих 11 мисија шатлова по програму МКС-а.

Наравно, наши партнери су искрени када кажу да намеравају до октобра 2010. године – рок окончања програма шатлова – да заврше инсталирање комплекса. Међутим, могу настати околности "више силе". Врло честа и опасна оштећења термоизолационог оклопа, на пример. Управо се то и догађа данас у већем или мањем степену приликом сваког лета тих транспортера у орбиту.

Сасвим је вероватно да ће Американци из чисто техничких разлога ускоро и дефинитивно "приземљити" шатлове. Отворено говорећи, тешко је пронаћи потврду да ће сличан сценарио озбиљно и негативно утицати на космонаутику Новог света, поред осталог на његов пилотирани сегмент.

Јер, како је у више наврата изјављивао шеф НАСА-е Мајкл Грифин, стратешки циљ програма летова САД своди се на проучавање космичког простора изван Земљине орбите. То јест, пројекат МКС-а није главни за амерички космички програм. На тактичком плану занимљиво је јунско саопштење о томе, да су Роскосмос и НАСА усагласили план експлоатације станице за "три-четири године". Међутим, стратегију Американци не намеравају да мењају, а техничке потешкоће са шатловима, с једне стране, прекинуће пре времена тај програм и ослободити тако неопходне 4 милијарде евра годишње за стварање новог брода "Орион". С друге стране, уследиће захтев да НАСА преиспита програм коришћења својих астронаута. При таквом развоју догађаја тешко да ће Агенција задржати приврженост летовима на МКС.

Дајте да пробамо пронаћи иоле фундирани мотив Американаца да задрже своје учешће у овом програму. Заједничка истраживања са Русијом? Програм је безначајан. Сопствени научни експерименти? Њихов обим је и данас безначајан, а сутра почину припреме за путовања на Месец и Марс, која наши партнери сматрају, по свој прилици, својим послом. Одсуство на МКС за њих у таквом случају нипошто није критично. Остају само партнерске обавезе. Међутим, извините – виша сила…

За Русију је, опет, МКС – све што има у некада гигантској области пилотиране космонаутике. Губитак станице је, без преувеличавања, критична траума за целокупну домаћу грану. Али се поставља питање. Ако и опстане станица, шта да се ради, и што је важније, како да се ради?

У наредне две године у Русији се не предвиђају никакви "клипери" нити "ориони". Према томе, 2010. године МКС је суђено да се сусреће са "сојузима" и "прогресима", којима предстоји да на МКС одвозе посаде и терет тамо-амо. Како у том случају говорити о повећању броја учесника експедиција? Није тајна да је данас један од тројице космонаута принуђен да лавовски део времена троши за отклањање свакојаких кварова који се појављују на станици. О каквим озбиљним истраживањима може бити говора? А нема ни значајнијих домаћих научних програма за МКС. На папиру, можда и да, али је све то премало.

Постоји још једна околност која нас упућује да ситуацију Русије у односу на МКС оцењујемо као пат-позицију. Крајем 2005. године Американци су се сложили да плаћају места за своје астронауте у бродовима "Сојуз". То је лепо. А у будућности, у зависности од стања сопственог програма "Спејс-Шатл" НАСА може поразмислити и о куповини "Сојуза" за своје потребе ако пожеле да превозају своје момке на орбиту. И то је лепо. У подмосковским погонима ће комплетирати нове бродове. Све функционише, сви се баве послом.

Само, каквим послом? Старим послом, наравно. Американци ће у међувремену мирно доградити и испитати "Орион" и осталу перспективну технику. Форсираће своје програме пилотираних летова Кина и Индија, користећи при том последња светска достигнућа.

Кога ће заиста, у том случају, сутра дочекати МКС?