Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Далеко је Космет

Далеко је Космет
Прослава Видовдана 2007. године на Газиместану Фото Танјуг

Четворогодишњем помену двојици српских малишана који су убијени на реци Бистрици у Гораждевцу крај Пећи, a који је служен пре два дана није присуствовао нико од званичника из Београда. На гораждевачком гробљу, међутим, нису виђени ни представници косовских Срба. То је био повод да се огласи Милисав Дакић, отац убијеног дечака Пантелије, који је замерио политичарима из Србије, али и онима са Космета што се нису појавили на помену. Председник Србије Борис Тадић, на годишњицу убиства издао је саопштење у коме је изразио забринутост и оштро критиковао Унмик и привремене косовске институције што ни после четири године нису расветљена убиства и рањавања српских дечака у Гораждевцу и што убице нису приведене правди.

Ипак, с времена на време се чују замерке да политичари у Београду много више говоре о Космету, него што га посећују.

У кабинетима председника и премијера Србије покушали смо јуче да сазнамо да ли су два челна човека у држави размишљала о одласку у Гораждевац. Сарадници председника Тадића кажу да се о томе није разговарало. Пре свега, како кажу, јер се до ове енклаве крај Пећи тешко стиже, а за посету је потребно прибавити и посебне дозволе Унмика и Кфора. Тадићев изостанак у његовом кабинету правдају и тиме што су у току преговори о Косову па би, кажу, било мало незгодно да председник сада одлази на Космет.

Из кабинета премијера Коштунице на ово питање јуче нам није стигао одговор.

Портпарол Унмика у Приштини Ђорђи Какук тврди пак да српски званичници могу и без гломазне процедуре да добију дозволу за боравак на Косову. За то је, каже, потребно да се обрате Главном штабу Унмика у Приштини и када је реч о функционерима више се ради о некој врсти обавештења да ће боравити на Косову него што је реч о разматрању њиховог захтева.

Свака посета покрајини, поготово високих државних функционера из Београда, подразумева одговарајуће мере обезбеђења, које предузимају Унмик и Кфор.

У Гораждевцу је, да подсетимо, пре четири године, сахрани двојице дечака присуствовао тадашњи председник владе Зоран Живковић. Након тога званичници Србије су у неколико наврата посећивали јужну покрајину.

Председник Тадић први и једини пут у том својству је на Косову боравио 13. и 14. фебруара 2005. године. Том приликом обишао је готово све српске енклаве укључујући и Гораждевац, а у Приштини се срео са шефом Унмика Серен Јесен Петерсеном.

Премијер Коштуница је први пут на тој функцији посетио Косово за Божић 2005. године. Тада је обишао манастир Пећку патријаршију и разговарао са Србима који су се на овај празник окупили у манастиру.

Затим је на Видовдан 28. јуна 2006. године отишао на Газиместан. Унмик је тада саопштио да је ову посету одобрио као "посету верске и личне природе". Током његовог боравка албанска организација Самоопредељење организовала је демонстрације што иначе уобичајено чини када на Косову бораве српски званичници.

Последњи пут председник Владе Србије на Косову је боравио за дочек Нове 2007. године. Домаћини су му били породица Радојице Лазаревића из северног дела Косовске Митровице. На повратку у Београд зауставио се на Тргу Шумадија у овом граду, прошетао главном улицом и грађанима честитао Нову годину.

Последњи пут високи српски званичници боравили су на Косову на Видовдан ове године. Тада су на Газиместану као представници владе били министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић и министар вера Радомир Наумов.

Осим највиших српских званичника, Срби у енклавама немају прилике тако често да виде ни своје лидере са Космета. Недолазак на парастос у Гораждевац Оливер Ивановић, носилац Српске листе за КиМ, правда згуснутим распоредом обавеза и здравственим разлозима. Прошле године је, како тврди, био једини српски лидер који је присуствовао помену убијеним дечацима.

"Овдашњи лидери се ретко појављују у енклавама јер многи од њих ни не живе на Косову већ им то дође као нека радна обавеза, од понедељка до петка, а онда одлазе својим породицама које махом живе у Београду. Кривица је и на званичницима у Београду који је одавно требало седиште Координационог центра да преместе на Косово па би и тако утицали на овдашње политичаре да ревносније схватају своје обавезе", каже Ивановић.

Представници опозиционих партија такође с времена на време бораве међу косовским Србима. Према речима Драгана Тодоровића, председника Извршног одбора СРС, њихови чланови су последњи пут боравили у покрајини половином јуна и то на Брезовици, у Пећи, Пећкој патријаршији и Призрену.

Потпредседник Социјалистичке партије Србије Бранко Ружић каже да је за њих нормално да често одлазе на Косово. Последњи пут, пре два месеца, у Зубином Потоку на седници покрајинског одбора био је читав врх странке. Руководство партије на Косову је, како каже, боравило и за Божић. На помену дечацима из Гораждевца био је њихов члан из Пећи, који је и у председништву СПС-а.

--------------------------------------------------------------------------

Понош: Велика ми је жеља да одем на Косово

"Од тренутка када сам постављен на дужност начелника Генералштаба Војске Србије ниједном нисам боравио на територији Косова и Метохије", каже начелник Генералштаба генерал Здравко Понош.

Он истиче да је од тренутка преузимања те дужности имао више сусрета са представницима међународних снага безбедности на Косову. Одржана су и четири састанка на високом нивоу са командантом КФОР-а, али сва четири у Србији, тачније у Нишу и Београду. "Наравно, имам велику жељу да одем на Косово и мислим да не треба посебно да објашњавам ту своју жељу – јужна покрајина је саставни део моје државе", каже генерал Понош.

На питање да ли очекује позив да посети Приштину и уопште Косово и Метохију, он указује да се из дана у дан стварају све бољи услови за нешто тако и зато верује да ће врло брзо доћи дан  када ће са својим сарадницима да оде на Косово. Понош је иначе, раније, на Косову и Метохији био више пута као припадник наших војних снага. Т. Тодоровић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.