Пукао Ишингеров пробни балон

Подела Косова, као идеалан излаз за Сједињене Америчке Државе запетљане у највећу кризу у Европи, скупо би коштала не само Србију, већ и Европску унију. Страхује се да би отварање "табу теме" – како на Западу називају поделу покрајине – могло да значи отварање балканске Пандорине кутије из које би прво покуљале наново подстакнуте амбиције о стварању велике и етнички чисте Албаније. Идеја, којом је посредник Европске уније за разговоре о статусу Косова "забиберио" почетак нових преговора, за међународну заједницу тренутно је најбрже, а за Америку можда и најбезболније решење косовског проблема.

Замишљени договор српске и албанске стране о подели територије, коју и руски посредник Боцан Харченко сматра толико немогућом да је назива "фантастичним сценаријем", санирао би  последице досадашње погрешне процене САД  и њених савезника да ће се Србија, прво под бомбардовањем, а после под јаким дипломатским притисцима, ипак одрећи Косова.

Такав договор био би решење за руску блокаду косовске независности у Савету безбедности, али и за неодлучност Европске уније да подржи амерички предлог о једностраном признавању независности.

Осим тога, подела би затворила уста свима који имају намеру да користе косовски преседан као "мустру" за прекрајање граница, а у исто време би Србима у БиХ онемогућила да по албанском моделу траже своју државу.

Штап и шаргарепа

Криза америчке политике "штапа и шаргарепе" према Србији показала се и на предлогу о подели. Сједињене Државе као да више немају ни довољно велику шаргарепу, ни довољно јаку батину за Србију. Рачуница да ће Србија бити задовољна да добије макар шта од Косова,  погрешна је колико је то била и рачуница од пре три године, када је Вашингтон ускратио Београду помоћ од 10 милиона долара не би ли натерао Србију да експресно нађе Младића. То што међународна заједница обара "цене" српским интересима до сада је углавном имало контраефекат.   

Ово пуштање пробног балона, које су неколико дана пре него што је Ишингер било шта изговорио најављивали западни аналитичари, имало је сличан циљ – да се обезвреде позиције Београда у преговорима.  Према информацијама која се пре неколико дана појавила у британским медијима (Тим Џуда за Би-Би-Си),  Београду је прво, за пробу, требало понудити корекцију административне границе у Рашкој и део територије око села Лешак. Спремност Београда да разговара о Лешку, према Џудиним информацијама, значило би зелено светло да се у игру убаци албанска "велика идеја о трампи севера Косова за југ Србије". А то би значило да би Београд пристао и на мање од онога што сада тврди и што му је "зарадило" руску подршку.

Са истим циљем већ дуже време се у јавност пласира информација да је Београд иницијатор поделе. Тврдње ове врсте најчешће износе представници Међународне кризне групе, али и медији које контролише америчка администрација.

Да је идеја о подели "подметнута" Београду,  како је то за Политику рекао државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Душан Пророковић, тврде и руски посредник у "тројци" Александар Боцан  Харченко, као и руски амбасадор у Београду Александар Алексејев. (Алексејев је изјавио да таква идеја "није потекла од Београда"). У незваничним разговорима са људима блиским српском преговарачком тиму јасно се изражава сумња да је "велика идеја" рођена у Стејт департменту, који показује све већу нервозу јер Вашингтону понестаје времена да испуни обећање дато Албанцима.

Председнички избори у Америци одржавају се у новембру и већ се спекулише да Џорџ Буш неће имати времена да убеди ЕУ да га подржи у једностраном признавању независности  Косова. Власти у Београду, како незванично сазнајемо, очекује да део јавности у Србији подржи идеју – "боље ишта него ништа". Да је то најмање лош исход косовске кризе, на пример, сматра и бивши премијер Србије Зоран Живковић,  један од блиских сарадника Зорана Ђинђића који је у неколико наврата о подели говорио још 2002.године. 

Живковић, који се за ту идеју заузима још од 2003. године, сматра да је "подела Косова далеко од савршенства, али је дефинитивно најмање лоша за обе стране и најмање лоша за принцип решавања оваквих проблема", преноси Бета.

Међутим, да је америчка администрација више него вољна да прихвати поделу као решење, иако су раније управо Американци били жестоки противници дељења територије, можда би се могло наслутити и по реакцијама тамошњих медија. Наиме, вест о могућој подели Косова онога дана када је Ишингер то поменуо, на Си-Ен-Ену је неколико сати најављивана као "breaking news" (ударна вест). Званично Вашингтон и даље инсистира да је надгледана независност најбоље решење.

Од предлога о подели јужне српске покрајине јуче су се оградили и многи европски званичници због могућих последица по стабилност Европе. Међутим, председник пројекта за југоисточну Европу вашингтонског центра Вудроу Вилсон, Џон Стилидес, упозорио је пре два дана на чињеницу да  "свако ко подржава независност Косова подржава комадање Србије" и пита: "Ако је комадање Србије прихватљиво, зашто не отићи корак даље и поделити Косово како би се дошло до решења које је прихватљивије Београду".

Недељивост територије

Комадање Србије није оно што брине европске званичнике, већ страх да подела не би задовољила српске аспирације. Подела би била штетна, јер само половина косовских Срба живи у етнички хомогеном северном делу Косова, а осталима она ништа не би донела, сматра досадашњи заменик изасланика УН за Косово Аустријанац Алберт Роан. Он је у изјави аустријској новинској агенцији АПА подсетио да је један од принципа Контакт групе, који су недавно "јасно и недвосмислено" наново потврђени – недељивост Косова. Такође је нагласио да су и Београд и Приштина исказали противљење овој варијанти. "Сви учесници то искључују", нагласио је он и додао да би у случају поделе "албанско већинско становништво у Прешевској долини на југу Србије исто тако захтевало отцепљење", а тог дела територије Србија се не може одрећи, јер преко ње иде важна саобраћајна веза север-југ.

Трампа север Косова за југ Србије је управо оно што Албанци подразумевају под поделом, тврди и приштински интелектуалац из Института за новинарство Дукађин Горани.

Он за "Политику" објашњава да су се косовски Албанци практично одрекли свог сна о великој Албанији, пристајући на независну државу Косово која неће моћи да се уједини са Албанијом.

"Подела би активирала тај албански сан, јер онда не би било никаквог разлога да се етнички чисте територије не споје у једну. То значи да би подела отворила и албанско питање у Македонији, Црној Гори, на југу Србије", упозорава Горани.

Подела која не би подразумевала размену територија "север за југ" угрозила би, тврди Горани, опстанак српских енклава на Косову. Он упозорава Србе да буду опрезни у томе шта желе (а убеђен је да је идеја о подели потекла из Београда). Горани истиче да нема те аутономије коју Београд може да понуди Албанцима да би се одрекли сна о својој држави и тврди да је подела, иако најоптималније решење за Албанце у овом тренутку, ризик за стабилност целе Европе.

Коначан исход предстојећих преговора, које Горани сматра најобичнијом фарсом, биће, како процењује наш саговорник, некаква резолуција слична Ахтисаријевој на коју ће на крају пристати и српске власти, којима ће као достојанствен излазак из целе ситуације можда бити понуђен север Косова. Али, ни тада та територија, тврди Горани, неће бити под управом српске државе, већ снага УН и међународне заједнице.

Овај приштински интелектуалац истиче да ће косовски Албанци, упркос одлагањима, руској блокади и колебању ЕУ, "кад тад" доћи до своје државе, за пет или 50 година. То је, каже, суштина игре која се игра на Косову.

Овакав став огољава суштину косовских сукоба. Док су све до краја деведесетих Албанци на Косову тврдили да је албанско питање на Косову питање демократије и људских права, сада више не крију да их занима само територија, и то у првом реду територија  очишћена од Срба и других неалбанаца. Када би српска страна сада пристала на ценкање територијама и прихватила разговор о томе колико јој вреди север Косова у односу на југ Србије, истовремено би одустала од међународних принципа који тренутно представљају једину брану за одузимање њене територије.

--------------------------------------------------------------------------

Издаја као у Минхену 1938. године

Већина европских медија јуче је поделу прогласила катастрофалним решењем. Подела Косову не би помогла, оцењују чешки и словачки листови али истовремено наглашавају значај тога што је први пут срушен у Европи табу размене "територије за мир".

Чешки дневник "Лидове новини" повлачи паралелу између Косова и одлуке европских моћника у Минхену 1938. године да дају Хитлеру Судете, део чехословачке територије, у нади да ће избећи Други светски рат.

"Подела Косова на већинску албанску и српску територију за Београд је иста издаја као за нас Минхен. А за Приштину такође. За дипломате је то света крава Европе – кад се већ дели, онда само према постојећим границама", пише овај чешки лист. "Лидове новини" оцењују да, иако је табу пао а "Европа се спрема да закоље свету краву", није у ствари наступила никаква промена приступа, пошто су дипломате додале као услов за поделу Косова да се о томе договоре сами Срби и Албанци. И немачки лист "Тагесцајтунг’’ (ТАЗ) оштро је критиковао идеју о подели Косова, оцењујући да је "Ишингеров предлог беспримерно скандалозан". "Ако би се наново повукле границе према етничким критеријумима, тада би се накнадно дало право подстрекачима најновијих ратова на Балкану", објашњава "ТАЗ".

Бечки дневник "Пресе" оценио је да би подела Косова била најлошија од свих опција за јужну српску покрајину, а руска "Независимаја газета" преноси упозорење директора Центра за медитеранска и црноморска истраживања у московском Европском институту Але Јазкове да би у случају поделе највећа опасност била појава тежње код Албанаца да се уједине са оближњим територијама у Македонији и Црној Гори, где живе Албанци.

Британски "Тајмс" каже да је изјава Ишингера да су све опције на столу, укључујући и евентуалну подела Косова, изазвала огорчење и Срба и Албанаца.

Наводећи да се Приштина противи подели, лист пише да се и "Србија јуче такође дистанцирала од идеје да задржи само мали део северног Косова, док би југ постао независтан", и додаје да би у том случају кључне српске цркве и манастири остале у албанском делу".