Медведев: Не гарантујемо целовитост Украјине

Русија није обавезна да гарантује територијални суверенитет Украјине, јер никад није преузела такву обавезу, рекао је јуче у интервјуу америчкој телевизији Блумберг руски премијер Дмитриј Медведев. То је први пут да је неки високи руски званичник нешто тако рекао, узимајући у обзир да су Русија, САД и Велика Британија потписнице Будимпештанског меморандума из 1994. године, којим су се ове три земље обавезале да буду гаранти суверенитета Украјине у замену за то што је Кијев одлучио да се одрекне нуклеарног оружја.

Медведев је у интервјуу одбио и да гарантује да Русија неће присајединити украјинске области Доњецк и Луганск.

„Наш главни циљ је смиривање ситуација у Украјини, а не гарантовање било коме било шта”, рекао је јуче Медведев, истакавши да је Москва очекивала одређене обавезе од оних који су дошли за преговарачки сто, укључујући гаранције о немешању у унутрашње ствари Украјине, гаранције да кризом разорена земља неће бити увучена у НАТО, као и уверавања да људи на истоку Украјине неће изгубити своје право да користе руски језик.

Према Медведевљевим речима, главне обавезе према украјинском народу леже на властима (у Кијеву), и то, пре свега, да осигурају ред у земљу и почну национални дијалог о помирењу који би требало да доведе до новог устава.

Медведев није помињао руске обавезе према Будимпештанском меморандуму који, иначе, представља дипломатски документ а не формални међународни уговор. Ипак, одредбе овог документа су још од почетка украјинске кризе коришћене као аргументи у међусобним оптужбама Запада и Русије.

С једне стране, САД и Европска унија су оптуживале Москву да је прекршила меморандум јер је одустала од гарантовања суверенитета Украјине тиме што је територију украјинског полуострва Крим присајединила Русији. С друге стране, Русија је оптужила Вашингтон и Брисел да су, попустљивошћу према државном преврату у Кијеву и радећи против политичке независности и суверенитета Украјине, прекршили обавезе из меморандума из Будимпеште.

„На који начин се у те гаранције уклапају више пута изречене претње ЕУ и САД о примени санкција руководству Украјине у време нереда у Кијеву? Шта је то, ако не економска принуда у односу на суверену државу. Како схватити, на пример, малтене стално дежурство западних емисара на Мајдану (кијевском Тргу независности)? Како оквалификовати саопштења САД и ЕУ да законито изабраног шефа државе више не сматрају легитимним партнером, за разлику од нових функционера, постављених на тргу уз кршење свих уставних процедура”, саопштило је Министарство спољних послова Русије почетком ове године у намери да докаже да су САД и ЕУ поступале против политичке независности и суверенитета Украјине, који је гарантован Будимпештанским меморандумом.

Како год тумачили овај документ, познаваоци међународног права истичу да Будимпештански меморандум јесте обавезујући за потписнике, али не постоји механизам којим би присилио државе потписнице да га се придржавају.

У међувремену, Русија је јуче повукла своје војне снаге најмање 10 километара од границе са Украјином, а биле су стациониране неколико стотина метара од украјинске границе, изјавио је званичник украјинске пограничне службе Сергеј Астаков, а пренела је руска агенција Итар-Тас. Претходно је руски министар одбране Сергеј Шојгу наредио јединицама руске војске укљученим у војне вежбе у регионима Ростов на Дону, Белгород и Брјанск, који су на граници са Украјином, да се врате у касарне.

Ипак, ситуација у Украјини је и даље неизвесна, будући да су проруски борци на ободима града Славјанска на истоку земље јуче и даље размењивали ватру са снагама украјинске прелазне владе.

Заменик руског шефа дипломатије Григориј Карасин је јуче истакао да без реализације Женевске изјаве и „мапе пута” швајцарског председништва ОЕБС-а, као и без хитног обустављања борбених активности у југоисточним регионима Украјине, избори заказани за 25. мај само могу да продубе разлике у земљи.

Насупрот томе, немачка канцеларка Ангела Меркел је јуче у телефонском разговору позвала руског председника Владимира Путина да призна и поштује резултат председничких избора у Украјини, најављених за 25. мај, истичући на значај тих избора за стабилизацију ситуације у Украјини.

Није саопштено како је на то реаговао Путин, али је Медведев у интервју Блумбергу истакао да „полако али сигурно идемо ка другом хладном рату, који ником није потребан”. Он је рекао да Русија разматра план мера да узврати на америчке санкције „у зависности од тога како се ситуација буде развијала”. Европљанима је пак поручио да ће Русија испунити све своје обавезе око испоруке гаса Европи, али да поузданост испоруке руског гаса зависи од Украјине.

„Уколико је украјинско тржиште стабилно и уколико Украјинци испуни све своје обавезе, Европљани ће добити све оно што би требало да добију. Али ми (Русија) не можемо да занемаримо чињеницу да постоји Украјина између ЕУ и Русије”, истакао је Медведев и додао да је „Северни ток” једна од гаранција да ће све бити у реду са испоруком гаса за Европљане. „Уколико будемо у могућности да ставимо у рад и ’Јужни ток’ за неколико година, његовим активирањем неће нам више бити потребан транзит гаса кроз Украјину.”

Према његовим речима, тако ће Европљани добити сигурну испоруку у сваком тренутку, без обзира на то „ко влада у Кијеву”. Медведев је навео да је Москва спремна и да размотри цену гаса са Украјином, али да Кијев мора да плати знатан део свог дуга за руски гас, „како би показала да су јој намере озбиљне”.

------------------------------------------------------------------------------

Најмање 10.000 расељених

Женева – Најмање 10.000 људи расељено је из својих кућа од почетка украјинске кризе, а најпогођенија је заједница кримских Татара, објавила је јуче агенција Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), преноси Танјуг. Већина од 10.000 људи је интерно расељена, тако да су остали у Украјини.