„Никола Тесла”, Уровци

У обреновачкој општини поплавни таласи долазе, пролазе, надиру, а са њима и драматичне вести и гласине које се проносе. Није тешко само онима који су остали на поплављеном подручју већ и људима који су избегли.

„Овде сам у Жаркову са снајама и унуцима, а синови су ми остали у селу Уровци, километар иза Термоелектране ’Никола Тесла’. Синоћ сам претрпела велики шок. Стизале су информације да ће се цео Обреновац евакуисати, да ће се Сава излити и да сви морају да оду. Са синовима нисам могла да ступим у контакт, нисам знала шта се дешава, јер је јако тешко све ово поднети ако информације нису прецизне”, каже Анђелка Марјановић, која је као дете одрастала у дворишту где се сада налази димњак Термоелектране „Никола Тесла”. Иако је фабрика струје подигнута на њеној земљи, нико од њене шесточлане породице не ради, а поплаве су стигле као нова велика невоља, јер прете да угрозе и имање које су после исељења подизали деценијама.

Јуче ујутро је одахнула када је сазнала да је са њеним синовима Дејаном и Владом све у реду.

„Рекли су ми да су они и још неколико преосталих мештана добро, имају струју, воду, обилазе и чувају и своју стоку и осталих Уровчана који су избегли. Међусобно се испомажу, шале се, све као за време бомбардовања, и верују да су и даље сигурни у залеђу електране”, каже забринуто наша саговорница.

И потписник ових редова се до пре два дана налазио у овом делу општине Обреновац и имао је прилике да разговара са људима који су овде боравили, на пола километра од огромне, џиновске грдосије с два висока димњака која производи струју за пола Србије. Велика битка траје да се електрана сачува, и то је један од приоритета борбе са поплавама. За сада се људи успешно супротстављају природи, али никада не можете бити сто посто сигурни.

Вода је била дошла до неколико најистуренијих кућа. Људи су стајали у групи и причали. Жалили су се што нема онако добро организованих месних заједница као некада. „Чујемо свашта, неко каже овако, неко онако, не знам кад ће стићи вода, хлеб, да ли треба да идем, да ли да останем.”

Уровчанин Драган Милановић Ћамил је одлучио да се на свој начин бори са стихијом која је претила његовом дворишту. Седео је поред пута, пијуцкао „љуту”, домаћу, и гледао у воду као да јој прети да се заустави. Кад би зазвонила звона на Цркви Свете Петке, која је од његове куће подједнако удаљена као и фабрика струје, устајао би да се прекрсти. И сви који су са њим у друштву, који су застали да проћаскају и попричају, урадили би исто као и он. Као по команди прво погледају у велики крст на врху цркве, а затим се окрену десно ка високим димњацима. Ракија проклиза низ грло.

Један од Уровчана, Зоран Лукић Гацур одлази по прасе. „Имам вијетнамску расу, доносим га да уредимо и испечемо.”

Колубара се повлачи. Ваља прославити. Једна река мање. Остаје само Сава за бригу. „Мало ли је”, чујемо одговор.

Бука, пролази трактор, иза њега спасилачка екипа у огромној приколици.

„Где је тај човек што се попео на шталу због поплаве. Тражио је помоћ?”, виче тракториста.

Упућују га на Бргуле. Вероватно је тамо. То је заселак у суседном селу Ратари које је било угрожено. У сваком селу има виших и нижих делова, негде се живи нормално, а већ после километар-два одвија се права драма. А Обреновац има више од двадесет села у којима живи више становника него у самом граду. Нису само Уровци уз Саву и са електраном у свом атару, ТЕНТ Б је у Ушћу, близу су и Скела, Ратари, Кртинска, Грабовац, Трстеница, па много села уз Колубару...

Неизвесност и страх лебде у ваздуху. И када је било бомбардовање пре петнаест година, чим би се чуо неки велики тресак Уровчани би истрчавали из својих кућа питајући се гласно да ли је ракета погодила електрану, јер би то значило велики катастрофу. Сада је питање исто, само што опасност доносе таласи који се непрестано смењују.

И тешко је знати кад ће да наиђу. Таман кад је вијетнамско прасе било печено, преко терасе на којој се хладило прелетео је хеликоптер. Нове алармантне вести, евакуација. Пробила брана. Свако се пита за себе: „Отићи или остати?” Само неки су спремни и за игру јаких живаца, као у покеру. Победити гласине и дезинформације, заштитити имовину, сачувати стоку у коју је пуно уложено и, ако затреба, побећи на време. Како бити паметан?

Специјално опремљени тимови у Уровцима воде битку да се ТЕ „Никола Тесла” сачува и оспособи за производњу. У селу је остало је само неколико мештана. Чули смо се са њима. Рекли су нам да су све куће суве, стока пасе на узвишењу, а вијетнамско прасе је истог укуса као и наше, само мање масно. Маст му је – као вода.