Премијерово ново одело

Веома је битно какав је карактер сигнала које политичари шаљу јавности. Наиме, грађани једне земље, њено бирачко тело или њени порески обвезници, како већ хоћете, не знају шта политичари заиста мисле, шта желе и, нарочито, да ли ће се држати обећања која су дали. Због тога јавност и није толико заинтересована за то шта ће политичар рећи у неком тренутку, већ се труди да посматра његово понашање. Да ли се то што говори мења у времену?Да ли чини оно што је у складу са оним што говори? Идемо редом.

У свом трочасовном експозеу тада мандатар, сада премијер Александар Вучић је као солидан темељ за план и програм свеобухватних реформи навео неколико највећих достигнућа претходне владе, чији је он свакако био први човек. Једно од тих достигнућа јесте то што је побеђена моћ тајкуна. Навео је да земљом више не управљају интересне групе које су опљачкале народ. Независно од тога да ли је било шта у овој тврдњи тачно, њом је тадашњи мандатар послао сигнал да сматра да су некада, у време мрских претходника, земљу водили тајкуни, а да се његовим доласком на власт све променило. Такође, представљајући овакво стање ствари као успех претходне владе, најавио је непромењену политику нове на том плану.

Није прошло ни неколико недеља од експозеа, премијер се уз велику медијску помпу састаје са тајкунима. Извињавам се: не зову се више тајкуни, него највећи порески обвезници. Шта је премијер тиме желео да постигне? То заиста не знам, али да размотримо шта јесте постигао. Прво, послао је јасан сигнал да је спреман да бар саслуша тајкуне, пардон интересне групе, опет се извињавам, највеће пореске обвезнике и да им омогући да му они упуте савете каква економска политика треба да се води. Дакле, можда интересне групе „неће више управљати земљом”, али је после овог састанка очигледно да ће бар снажно утицати на управљање земљом. Дакле, одступање од онога што је прокламовано у експозеу прилично је велико. Штавише, снажна медијска покривеност овог састанка у ствари шаље сигнал да нису „највећи порески обвезници” ти који су опљачкали народ, него су то равноправни партнери у свеобухватној реформи за боље сутра. Верујем да је многима од њих пао камен са срца.

Уколико занемаримо медијску покривеност, овакав састанак, његово трајање и садржај упућују на још неколико проблема. Да ли било који „највећи порески обвезник” има подстицај да премијеру предложи оно што мисли да је најбоље за земљу или најбоље за његову сопствену компанију? Наравно, ово друго је – сасвим рационално понашање. За неупућене – интересне групе се баве сопственим, а не друштвеним интересом. Сећам се наступа једног од најпознатијих пореских обвезника, кога је после овог састанка премијер похвалио да је дао занимљиве предлоге. Пре неколико година на сличном оваквом састанку, једино је премијер тада био неко други, тај порески обвезник је изјавио да курс треба да буде 82 динара за један евро. Човек се лепо задуживао по том курсу, па му је тадашњи курс од преко 95 динара стварао неподношљиве курсне разлике. И то треба да буде смерница за вођење државне политике, оне која треба да води рачуна о друштвеном, односно националном интересу!

Описани састанак треба повезати са практично симултаним обнародовањем једне изузетно радикалне реформске мере, која ће многе да боли. Ради се о програму кредита са субвенционисаном каматном стопом, са образложењем да су каматне стопе изузетно високе и да ће снижавање каматних стопа за дужнике поспешити привредни раст. Не бива! Привредног раста у Србији нема због тога што је предузетничка иницијатива (домаћа и страна) спутана неодговарајућим пословним окружењем, а не због тога што су каматне стопе високе. То се најбоље види из резултата прошлог програма субвенционисања. Тако, тако – управо је власт Тадић–Цветковић–Динкић оваквим програмом оживљавала српску привреду. Ала су је оживели, свака им част!

Дакле, први сигнали које је послала нова влада веома су јасни. Домаћа пословна елита (некада тајкуни) наши су партнери, а не они који су опљачкали народ (такви не могу да буду партнери нове владе). Друго, наставља се с политиком коју је спроводила злочиначка претходна власт (она пре 2012. године), будући да она јесте злочиначка и одвела је земљу у пропаст (е, то је тачно), али је спроводила неку добру политику, коју ми настављамо. Па како је онда отерала земљу у пропаст? Укратко, нова влада је јасно послала веродостојан сигнал да не зна шта ради и чему тежи. Зашто је то тако? Немојте мене да питате, ја сам само простодушни економиста.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду