Пејзажи у хаику духу

Јелена Шалинић, магистар сликарства, добитница је награде за цртеж на овогодишњем Осмом београдском бијеналу цртежа и мале пластике. Награђен је њен рад "Треперење" из истоименог циклуса који обрађује тему природе, живота на Земљи и смисла човекове егзистенције у оскрнављеној природи.
Захваљујући награђеном раду, Јелена Шалинић ће у Галерији УЛУС-а, у оквиру следећег Бијенала 2009. године, изложити велики број својих дела. За сада су у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић", где је организована изложба цртежа и мале пластике на Бијеналу, представљена три њена дела.

Млада уметница из Краљева била је ђак генерације Средње уметничке школе "Ђорђе Крстић" у Нишу, а онда је 2000. године дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду, такође као најбоља у класи и као студенткиња генерације. Магистрирала је 2003. године на истом факултету, одсек сликарство, и данас је асистенткиња на предмету цртање, на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

– Цртежи из циклуса "Треперење" су, у ликовном смислу, пејзажи у хаику духу. Реч је о минималистичком приступу, нисам инсистирала на техници колико на монохромном, црном, једноставном, а сугестивном приказивању земље. Испред пејзажа сам сликала животиње које су приказане сасвим другачије – аналитички, са пуноћом и оловком у боји, објашњава Јелена Шалинић.

Уметница је користила графит и оловке у боји. Контраст између монохромног и полихромног на цртежима, између црне одумируће природе и вишебојне живе птице, лауреаткиња користи да би привукла публику и скренула пажњу на теме које је окупирају.

Осим технике, идеју износи и формат њених цртежа, па и оног награђеног, који је неуобичајено велики за технику цртања. Јелена Шалинић црта на формату метар пута метар и по, или метар пута два метра с циљем да, како каже, увелича причу, мисао, идеју на цртежу за који то није карактеристично.

Жири је "Треперење" оценио као "особен и снажан цртеж", а Јелена Шалинић да је дошла до тачке уметничког развоја када јој је најважнија порука коју жели да пренесе, док је техника у служби идеје.

– Моји пејзажи су линеарни, ликовни језик је јасан и чист. Више него икада пре у мом раду техника и идеја су у потпуном складу. У први план стављам своје размишљање о човеку, биљкама и животињама. Моја уметност је у том смислу ангажована, додаје лауреаткиња Бијенала.

Јелена је добитница награде за најбољег младог уметника у Србији "Златни анђео", награде за сликарство Галерије "Перо", као и неколико награда за позоришне костиме. Ипак, када је о цртању реч, сматра да је цртеж потиснут и да је у Србији неправедно запостављен. Она подсећа да је управо цртеж основа слика и скулптура, свих ликовних израза уосталом.

– Много се говори о томе да ће савремени медији изражавања заменити цртеж, али не верујем да је тако. Треба организовати много више изложби цртежа, индивидуалних и групних, колонија или бијенала, није важно, било какав вид излагања, само да се уметници из ове области мотивишу – закључује Јелена Шалинић, поручујући да рука цртача има још много тога да "каже".